Pročitaj mi članak
Грађани који остану дужни за комуналије и не плате тај дуг добровољно, убрзо ће се наћи на удару закона. Један од начина да извршитељи, које је ангажовао поверилац, принудно намире дуг јесте спровођење извршења на платама и пензијама. Али, закон је овде поставио лимит – може бити оптерећено до две трећине плате или пензије, односно половина ако је зарада или пензија минимална.
– Закључак о спровођењу извршења достављамо послодавцу и он је дужан да поступи по њему. У супротном, можемо да иницирамо судски поступак против њега и тражимо од суда изрицање новчане казне. Моје искуство је да послодавци озбиљно схватају закључке – каже Дејан Пашић, извршитељ из Београда.
Осим спровођења извршења на плати или пензији, кад истекне законски рок за добровољно плаћање дуга, извршитељ може да покрене и поступак извршења на рачуну грађана, предузетника или правних лица, или попис, процену и продају имовине… Од процене извршитеља, односно информација које добије нпр. од ПИО фонда или банке о дужнику, зависи за које најповољније средство извршења ће се одлучити.
– Закон не прописује за који начин извршења извршитељ примарно мора да се определи – објашњава Пашић. – Он само каже да морамо да водимо рачуна о висини потраживања и одабиру начина и средства извршења, као и о извршном дужнику и повериоцу. Примера ради, у мојој канцеларији се за наплату дуга од 10.000 динара нисмо опредељивали за пленидбу возила, које је много скупље.
ТРОШКОВИ
Трошкови извршног поступка зависе од висине потраживања, посла који извршитељ треба да обави и дужине поступка извршења. Минимални трошкови су, према Правилнику о тарифи о наградама и накнадама трошкова за потраживања до 30.000 динара, у распону 6.900 – 8.280 динара. Ако плати дуг у року од осам дана, дужник се ослобађа обавезе плаћања половине трошкова окончања извршног поступка.Његова канцеларија за годину дана рада није имала ниједан проблем са банком. Када прође законски рок за доборовољно плаћање дуга, извршитељ почиње поступак принудне наплате. Тек када добије повратну информацију од банке да ли одређено лице има ту рачун, и тек ако није успео преко ПИО фонда или послодавца да спроведе извршење, он бира друга средства међу којима је и спровођење извршења у банци пленидбом и преносом. У ексел-табели шаље се упит свим регистрованим банкама са именима и подацима више дужника, па оне одговоре у којој ко има рачун и колики је салдо.
Ако је, пак, дужник предузетник или правно лице, извршитељ закључак о спровођењу доставља странкама и Народној банци Србије. Одељење НБС у Крагујевцу га спроводи, а ако је фирма у блокади, наплата, бар у том тренутку, није могућа. НБС са рачуна дужника наплаћује и своју провизију.
Да ли ће рачун дужника банка блокирати, и када, зависи од закључка извршитеља и процедуре банке. Уколико извршитељ тражи само пренос средстава, онда, по Пашићевим речима, банка не може да блокира рачун дужника ако на њему нема новца. Ако, пак, тражи заплену и пренос потраживања, банка би требало да дозволи даље располагање са рачуна дужника тек пошто су намирене обавезе из закључка извршитеља.
ОСАМ ДАНА ЗА ДУГ
Поступак извршења покреће поверилац, а извршитељ после 15 дана од прве доставе мора да покуша поново да уручи закључак о извршењу, у ком дужника обавештава о потраживању и трошковима поступка. У случају да не успе да га пронађе на последњој пријављеној адреси, достављање се врши прибијањем закључка на огласну таблу суда. Дужник има осам дана да плати главни дуг, законску затезну камату и трошкове извршног поступка.
(Вечерње новости)
