Pročitaj mi članak

Dok niko nije gledao, zadužili smo se za još 9,3 milijardi evra: Vrtoglava suma…

0

Srbija duguje više od 35 milijardi evra – takvo je bilo stanje javnog duga na kraju avgusta, kada je objavljen poslednji izveštaj. Iako Srbija spada u srednje zadužene zemlje, problem su previsoke kamate po kojima se zadužujemo, a koje su više nego u većini evropskih država. U sledećoj godini zaduživaćemo se po još nepovoljnijim uslovima, a razlog za to je što Srbija nije baš ekonomski tigar – već država sa većim rizikom, pa ni oni koji nam daju kredite nisu baš "popustljivi" kada su u pitanju uslovi po kojima nam pozajmljuju novac.

Оцена Предлога буџета коју традиционално објављује Фискални савет, показује да задуженост Србије није драстично већа него у државама централне и источне Европе, па чак и на нивоу читавог континента, држава спада у средње задужене државе. Иако би ово требало да буде добра вест, постоји проблем. Наиме, камате по којима се задужујемо више су него у већини европских држава.

Србија, дакле, припада групи држава које плаћају, у просеку, највише камате. Другим речима, иако према анализи Фискалног савета јавни дуг Србије није превисок, његово сервисирање изузетно је скупо.

Просечна каматна стопа по којој се Србија задуживала у 2022. години износи три одсто.

Како је у државама ЕУ?

Просечна каматна стопа у Европској унији мања је од два одсто. Што се тиче држава појединачно, Чешка се задуживала по нешто неповољнијим каматама, а изнад Србије на лествици су и Италија, Пољска и Мађарска.

Мађарска је уједно држава која се најскупље задуживала у прошлој години. Наиме, просечна камата на позајмице је била виша од четири одсто.

Наставља се (пре)скупо задуживање

Само у 2024. години биће потребно око 6,5 милијарди евра за финансирање дефицита и отплату старог дуга, а од тога ће само за отплату постојећих дугова који стижу на наплату бити потребно скоро 4,8 милијарди. Ипак, буџетом за наредну годину, који је ушао у скупштинску процедуру, те ће посланици у току актуелне седнице одлучивати о његовом усвајању, предвиђено је драстично веће ново задуживање.

У питању је износ од чак 9,3 милијарди евра.

Скоро петина јавног дуга у наредној години финансираће се по изузетно неповољним условима. Заправо, још неповољнијим досад. Док је просечна камата стопа досад износила око три одсто, Фискални савет упозорава на то да актуелна кретања на међународном финансијском тржишту указују на то да би Србија могла да се задужује по каматним стопама од шест до седам одсто – при чему се ове године узимани неки скупљи кредити, с каматном стопом на нивоу од осам до девет одсто.

Истина је да су трошкови нових задуживања порасли за све европске државе, али и да Србија и даље остаје у врху по новим, вишим каматама. Ситуацију у којој држава треба да пронађе начин да се задужи по што повољнијим условима додатно компликује чињеница да су кредити многих међународних инвестиција поскупели, јер су њихове камате често варијабилне, уз то везане за еурибор, који је у протеклих годину дана констатно растао.

„Да смо неки тигар, задуживали бисмо се повољније“

На основу свега овога, поставља се сасвим логично питање – због чега Србија плаћа више камате?

Економиста др Данило Шуковић каже да је одговор на ово питање у суштини веома једноставан. У питању је чињеница да је Србија земља са већим ризиком од већине европских држава, а самим тим су веће и каматне стопе по којима нам се одобравају кредити.

“Да смо ми неки тигар, како то неки воле да кажу, онда бисмо имали и повољније услове задуживања”, каже др Шуковић.

Саговорник објашњава да тај ризик чини наша задуженост, неефикасна привреда, висока инфлација, слаб извоз и остали економски параметри.

“Ако ја вама хоћу да дам кредит и сигуран сам да ћете правовремено вратити дуг, онда ћу вам дати камату од два одсто, али ако нисам тако сигуран, онда ће та камата да буде три одсто. Тако је једноставно”, закључује Шуковић.

Коме смо дужни?

Према августовском извештају, највећи део јавног дуга везан је за еврообвезнице, а потом и дугорочне државне хартије.

Дужни смо и страним владама, пословним банкама, кинеској банци, ММФ-у, међународној банци за обнову и развој, Европској инвестиционој банци и тако даље.