Прочитај ми чланак
Бар једног члана најближе породице у иностранству има сваки пети становник наше земље. Нису сви родитељи, тетке, стричеви, сестре, бабе и деде „широке руке“, али сваки други рођак, ипак, шаље новац онима који су остали у матици. Директно или индиректно дијаспора помаже око 800.000 људи. Највећи део дознака долази из Аустрије, Немачке, Швајцарске, САД и Француске.
Према процени Светске банке у 2010. години, када су и објављени последњи подаци, новчане дознаке из иностранства у Србију достигле су 5,6 милијарди долара и имају тренд даљег раста. У протеклој деценији, од 2000. до 2010. године наши људи из расејања послали су скоро 43 милијарде долара. Иако је криза погодила цео свет и нигде више није лако зарадити ни за своју породицу, а камоли још и за родбину у матици, број дознака се не смањује. За првих седам месеци ове године, према подацима Народне банке Србије, у новцу, поклонима и осталим трансферима у Србију су стигле 1,73 милијарде евра, док су у истом периоду лане рођаци послали 1,55 милијарди евра.
Професор социологије на Филозофском факултету у Београду, Слободан Цвејић, каже да чак 11 одсто грађана преживљава само од новца који им редовно или повремено шаљу рођаци из иностранства и да се и по томе види колико је тешка економска ситуација у којој се налазимо и колико је дубока криза.
Тај новац углавном одлази на плаћање рачуна, куповину хране и опремање домаћинства, док ретко служи за штедњу, а још мање се користи за нека улагања у бизнис.
– Као што никада није утврђен ни приближан број наших емиграната, тако је и количина новца који трансферишу у Србију, непрецизна и посредно изведена категорија – истиче дипломирани економиста Звонимир Шошевић. – Новац који стигне неформалним каналима, у џеповима рођака, пријатеља и ковертама преко возача аутобуса је и даље велики и претпоставља се да је по суми једнак формалним каналима. Практично, паре које стижу из дијаспоре, одржавају социјални статус рођака и пријатеља у Србији, који га примају.
Тренутно је глобална цена трансфера 200 долара у свету стабилизована на близу девет одсто, али Међународна заједница настоји да глобално смањи цену трансфера новца на пет одсто у наредних пет година. У Србији трансфер новца и даље прилично кошта пошиљаоца или примаоца, због високих такса.
ОСНОВНО
УЧЕШЋЕ дознака у бруто друштвеном производу наше земље у последњој деценији је чак 2,5 пута веће од директних страних инвестиција – истиче Шошевић. – Новац се користи за плаћање трошкова живота, опремање домаћинстава у Србији и за исхрану. Дознаке у просеку чине 13,7 одсто БДП.
(Новости)
