Pročitaj mi članakKilometar auto-puta na ravnici od Novog Beograda do Surčina, koji će po tek potpisanom ugovoru projektovati i graditi kineska kompanija CCCC (China Communications Construction Company), koštaće u proseku oko devet miliona evra, a stručnjaci nemaju objašnjenje zbog čega je država prihvatila tako visoke cene.
Прецизније, за деоницу дугу 7,9 километара, према изјави министарке грађевине Зоране Михајловић, спремни смо да издвојимо 70,5 милиона долара, док ће са радовима који су већ у току од Сурчина до Обреновца, 17,6 километара, кинеским партнерима бити плаћено укупно око 200 милиона евра.
Диспаритет цена постаје уочљивији када се упореди са трошковима градње на много тежим локацијама, попут Грделичке клисуре. Према првим пројектима на основу којих су биране понуде извођача, километар тог дела ауто-пута, који је имао и мостове, вијадукте, тунеле, корекције речних токова и потпорне зидове, требало је да кошта у просеку око девет милиона евра.
Међутим, или пројекти нису били добри или извођач није радио по њима, тек они су 11 пута мењани, а грађевинари се у више наврата враћали на већ урађене трасе, што је цену довело до просечних 13 милиона евра. Прецизније, иако коначна цифра још није изведена, за 27 километара плаћено је уместо почетних 240, вероватно око 350 милиона евра. Поређења ради, деоница слична Грделичкој, на југу Македоније баш испред границе са Грчком, дуга 26 километара, према завршној изјави Светске банке која је тај посао кредитирала, коштала је 218 милиона евра или 8,4 милиона по километру.
– Уобичајено је да се цена формира тек када се изврше геотехничка испитивања зоне кроз коју ће пут да прође, када се утврди састав тла и изради главни пројекат. Тек тада се зна колики је обим радова потребан. Све остало је напамет прича коју само могу да пусте политички и стручни дилетанти – каже за Данас бивши министар грађевинарства Милутин Мркоњић.
Он подсећа да је кроз приближно сличан терен војвођанских равница, 2011. домаћи конзорцијум који је најпре предводила Нибенс група а потом је преузели Путеви Ужице, изградио 107 километара полупрофила аутопута од Суботице до Новог Сада за 100.000 евра, што значи да би градња пуног профила коштала око два милиона по километру.
Мркоњић каже и да су делови Коридора 10 на јужном и источном краку били много скупљи, процењује да су плаћени бар 200 милиона евра више него што би морало да су пројекти за тај, иначе тежак терен, били боље урађени. Признаје да је делом и сам био крив за то, „журило се, а то детаљно урађен пројекат не трпи“.
Данијел Дашић из Националне коалиције за децентрализацију, тврди како нема логике да део кроз равничарски крај кошта више него што су Македонци платили за трасу која сече планину.
– Најскупљи део сваког пута су тунели, вијадукти и мостови. И мочварно тло које је често у равници, може да буде проблем, али се он у грађевинарству јефтино решава подлогом од крупног камења, па то не поскупљује битно радове. Цену од девет милиона по километру тешко је оправдати а наши путеви су скупи јер се у њих осим материјала уграђују и политичари – каже Дашић.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
