Нови подстицаји за инвеститоре које Влада Србије најављује у наредне две године, нису једини мотив за долазак страних улагача у нашу земљу. Србија је све отворенија ка свима који желе овде да послују, али је чињеница да недовољно користимо своје потенцијале. Стручњаци сматрају да треба да играмо на адуте – јефтинију, али образовану радну снагу, добар географски положај, као и слободан приступ бројним тржиштима. Иако компликована и спора администрација често представља камен спотицања, улагачи који раде у Србији, ипак, сматрају да је њихова одлука за покретање бизниса у овом делу Европе била – исправна.

Анкета међу страним инвеститорима у Србији показала је да чак 96 одсто њих не жали због одлуке да улажу овде.

– Наш географски положај несумњива је предност. Два коридора која пролазе кроз нашу земљу повезују централну Европу са Турском, Блиским истоком и црноморским регионом – напомиње Иван Радак из Националне алијансе за локални економски развој. – Делу инвеститора важно је да буду на самој граници ЕУ због нижих трошкова пословања и приступа том тржишту. Интересантни смо и европским компанијама које су у фази експанзије на исток. Србија има и низ споразума о слободној трговини.

1. „Београд на води“

У ПРВОЈ недељи марта биће завршен и представљен мастер-план „Веограда на води“, односно идејно решење као основ за даљу израду пројектне документације. У исто време, почиње и измештање трећине колосека из Савског амфитеатра, чиме се ослобађа најатрактивнији део локације уз саму реку. Почетак градње прве четири зграде планиран је до краја године. Биће то кула „Белгрејд тауер“, висине 180 метара, затим, највећи тржни центар на Балкану и још два здања, чија ће намена бити позната када мастер-план буде завршен – хотели или комерцијални простор.

Изградња „Београда на води“ је планирана у фазама, а цео пројекат биће завршен у року од пет година. Србија даје опремљено земљиште, а партнер из Уједињених Арапских Емирата од 2,5 до 2,8 милијарди евра за изградњу од 1,5 до два милиона пословних и стамбених квадрата.

2. Термоелектране и копови

У НОВЕМБРУ 2013. године потписан је уговор са кинеским ЦМЕЦ-ом о изградњи новог блока у ТЕ „Костолац Б“ и проширењу површинског копа Дрмно, што је први обавезујући уговор о изградњи неког великог објекта после 30 година. Уговор је вредан 715,6 милиона долара и предвиђа изградњу трећег блока ТЕ „Костолац“ и проширење копа Дрмно са девет на 12 милиона тона угља.

– За ТЕ-ТО Нови Сад у току су финалне активности за потписивање протокола који претходи закључењу уговора између четири партнера ЕПС, град Нови Сад, „Енергија Нови Сад“ и иностраног конзорцијума – кажу у Министарству енергетике. – Вредност ове инвестиције процењена је на око 500 милиона евра, а рок за реализацију је до 2016. године.

Две студије постоје за пројекат ТЕ „Штаваљ“ код Сјенице – Чешке Републике из 2004. и Делегације ЕУ из 2009. За овај пројекат урађен је нови елаборат са чешком компанијом „Алта“. Инвестиција подразумева и проширење капацитета рудника „Штаваљ“ и преносног система. Њена укупна вредност процењена је на 715 милиона евра.

3. Складиште за резерве нафте

СРЕДИНОМ фебруара, министар енергетике Зорана Михајловић потписала је са представницима немачке компаније „Оилтанкинг“ и ЈП „Транснафта“ из Панчева Меморандум о разумевању који се односи на стратешко партнерство у вези са изградњом складишних капацитета, складиштењем и управљањем обавезних резерви нафте и нафтних деривата нафте Србије и оснивањем заједничке компаније са ЈП „Транснафта“ Панчево.

– Веома је битно да Србија, по први пут, има јединствену књигу пројеката из области енергетике, у којој су инвеститорима представљене све битне информације о пројектима које Србија може да понуди – наглашавају у Министарству енергетике.

4. Мале хидроелектране

У ОБЛАСТИ обновљивих извора енергије, претходних година, упркос великом потенцијалу, нисмо имали довољно инвестиција због тога што није постојао задовољавајући правни оквир, прегледне процедуре и сигурност за инвеститоре.

– Током мандата ове владе, усвојене су измене Закона о енергетици и неопходни подзаконски акти, као и Национални акциони план за обновљиве изворе енергије – напомињу у Министарству. – Као резултат, данас имамо потписано више до 200 меморандума за изградњу мини-хидроелектрана које ће се градити у наредне две године, као и велики број других инвестиција у ОИЕ које су у различитим фазама реализације. Укупне инвестиције у ОИЕ до 2020. године се процењују на више од две милијарде евра, а тренутно се на више од 100 локација граде електране које ће производити енергију из обновљивих извора.

5. „Ђердап“ и „Бистрица“

СА фирмом „Силовие машини“ из Руске Федерације лане је закључена допуна уговора о санацији четири агрегата ХЕ „Ђердап“. До 2018. године биће ревитализовано свих шест агрегата, па ће систем Србије добити додатних 90 мегавата електричне енергије. Укупна инвестиција износи 216,5 милиона долара. Пројекат реверзибилне хидроелектране „Ђердап 3“ спада у пројекте од регионалног значаја, а за његову реализацију је неопходна сагласност румунске стране. За овај пројекат потписан је Меморандум о разумевању са немачким РЕ, а заинтересованост је показало и више кинеских компанија. За сваку од три фазе предвиђено је улагање у висини од око 400 милиона евра.

Изградња реверзибилне ХЕ „Бистрица“, снаге 680 мегавата, планирана је према Споразуму са Канадом који је усвојен у парламенту. Влада је усвојила платформу за преговоре који треба да почну током јануара. Процењена вредност инвестиције износи 600 милона евра.

6. Аграр

У МИНИСТАРСТВУ пољопривреде истичу да би се, без обзира на то да ли је реч о домаћем или страном, великом или малом капиталу, свако улагање у аграр вишеструко исплатило.

– Повећање броја говеда, свиња, оваца створило би реалну базу за попуну постојећих и оснивање нових прерађивачких капацитета – сматрају у Министарству пољопривреде. – Иста ситуација је и у сектору производње и прераде воћа и поврћа. Нова улагања нужно доносе и нову технологију, као и унапред дефинисано тржиште.

7. ИТ индустрија

НОВЕ технологије свуда у свету су у експанзији. Земља која привуче велике куће које се баве информационо-комуникационим технологијама, рачуна на добру зараду. Куповина „Телекома Србије“ није једина могућност за улагање страних инвеститора у телекомуникације. Тржиште информационо-комуникационих технологија (ИЦТ) пружа велику могућност потенцијалним инвеститорима. По речима Слободана Ђиновића, генералног директора „Орион телекома“, постоје четири области у које инвеститори у нашој земљи могу да улажу.

– Имамо област телекомуникација, индустрију компјутера и уређаја, затим, улагање у инфраструктуру и, коначно, у образовање ИКТ кадрова – каже Ђиновић за „Новости“.

8. Телекомуникације

ВЕЛИКИ потенцијал за инвеститоре би могао бити улагање у удруживање на тржишту телекомуникација.

– На тржишту постоји више од десетак кабловских оператера и других малих оператера које инвеститор може да купи и консолидује у један већи систем, и тако постане озбиљан пандан недавно продатом СББ-у – сматра Ђиновић.

То је, по речима Ђиновића, можда за инвеститора и најинтересантније улагање.

– Такође, мислим да смо инвеститорима интересантни за образовање ИЦТ кадрова, јер у тој области имамо добру историју – каже Ђиновић.

– Требало би инвестирати и у Електротехнички факултет из кога годишње треба да излази више образованих стручњака.

9. Коридори

МИНИСТАР грађевине Велимир Илић рекао је да су пројекти за бржи развој Србије, који су потписани у овом министарству, вредни милијарде.

Према његовим речима, то су изградња друмског Коридора 11 од Београда до Пожеге, наставак радова на том путу од Пожеге до Бољара у Црној Гори, повезивање Ваљева с Коридором 11 и наставак саобраћајнице преко Љубовије и Братунца ка Републици Српској и Босни и Херцеговини.

10. Градилишта дуж пруга

СРПСКЕ железнице планирају обнове ослањајући се на руски кредит, вредан 800 милиона долара. Ускоро почињу радови на модернизацији пруге Београд – Панчево, вредни 69 милиона евра. Руски партнер је расписао тендер за избор извођача радова и пријавило се пет српских компанија.

Са „Руском железницом“ биће обновљено шест деоница на железничком Коридору 10.

(Новости)

Oznake: adut, biznis, Vlada Srbije, ekonomija., potencijal, Srbija