Прочитај ми чланак

Дељење новца пред изборе „греје“ инфлацију?!

0

Сипањем новца из "хеликоптера" уочи избора, уз најаву да ће расти и плате и пензије, држава би могла да подгреје ионако високу инфлацију, сматрају економисти.

Дејан Шошкић, професор на Економском факултету Универзитета у Београду, зато не искључује могућност да ће Народна банка Србије у таквој ситуацији „морати да реагује подизањем референтне каматне стопе до краја године“, преноси Нова економија.

– У ситуацији кад економска активност у земљи стагнира и имамо врло ниску стопу раста, најаве већих издатака за пензије и плате само подгревају инфлацију. Такви потези намећу потребу централној банци да мора додатно да реагује рестриктивнијом монетарном политиком, јер фискална полтика није усклађена са монетарном – оценио је Шошкић.

Народна банка Србије је на последњој седници Извршног одбора задржала реферетну каматну стопу на истом нивоу од 6,5 одсто.

Наредна седница Извршног одбора, како је најавила Централна банка, на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи биће одржана 9. новембра.

Економиста Љубомир Маџар сматра да би нагло повећавање издатака из буџета произвело инфлаторни притисак, а да дељење „хеликоптерског новца“, као што је 20.000 динара обећано пензионерима, „није економски препоручљиво и здраво“.

– Биће извесног инфлаторног притиска, али не претераног. Кад се све сабере, то дељење новца прег изборе неће створити велики инфлаторни притисак, јер је Влада одлучила да једним умереним издатком из буџета добије што више гласача – рекао је Маџар, уз оцену да се „таквим скупљењем гласова кваре изборни услови“.

Нова економија је писала да ће пензионери у Србији између 25. новембра и 5. децембра добити помоћ од 20.000 динара, како је најавио председник Србије Александар Вучић у септембру, истичући да је ова помоћ мимо већ најављеног повећања пензија.

То је трошак за државу од 285 милиона евра, рекао је он.

Ванредно повећање пензија од 5,5 одсто је било планирано за 1. октобар 2023. за шта је Фискални закон већ оценио да није у складу са законом. Наредно, редовно повећање од 14,6 одсто је планирано од 1. јануара 2024. године. И након ових повећања, пензија је реално порасла мало више од инфлације.

Такође је недавно најављена новчана помоћ у области социљане политике у износу од 10.000 динара коју ће добити око 170.000 корисника социјалне помоћи, а право на исти износ по овој основи имаће и слепе и дементне особе као и старији грађани са неизлечивим болестима, њих око 51.000 хиљада.

Главни економиста Фискланог савета Данко Брчеревић недавно је оценио да се повременим давањем новца не могу трајно решити нарасли социјални проблеми.

Трајно решење за повећање животног стандарда угрожених грађана, према његовој оцени, може се тражити само кроз реформу система социјалних давања.