Pročitaj mi članak
ФОТО: novosti.rs
Ресурси борског и мајданпечког рударства су неисцрпни јер досад није искоришћена ни њихова половина. Оверене геолошке рудне резерве износе око 1,38 милијарди тона руде и садрже око 5,1 милион тона бакра, 202 тоне злата и 1.477 тона сребра. Потврђени ресурси, са просечном годишњом експлоатацијом 26 милиона тона руде, гарантују производњу бакра у наредних 50 година.
Најзначајнији наши рудници су рудници бакра у Борском региону, који се налазе – са топионицом и призводњом бакра и племенитих метала – у саставу Комбината РТБ Бор. Овај Комбинат је економски и стратешки много значајнији за земљу од пажње која му се придаје. Уместо да постоји државна стратегија за развој индустрије на бази овога вредног метала и да се извозе производи са вишим фазама прераде – на нашу жалост – извозе се полуфабрикати путем којих се развијају туђе економије. Дакле, наше национално богатство је у функцији развоја туђих економија. Ово је доказ да немамо стратегију планирања развоја, а нити континуитет било какве, а камоли одговорне, економске политике. Можемо само констатовати, да нема успешне економије без знања и стручних људи, нити без патриотске политике и одговорне власти.
Остали рудници, иако нису по значају на нивоу Борских рудника, ипак су веома битни како са економског, тако и са стратешког аспекта. Тешко би било све руднике набројати и понаособ описати њихов значај и карактеристике рудних минерала и њихову производњу, па их зато нећу ни помињати. Aли, важно је истаћи оно што је заједничко за целокупно рударство, односно данашњи положај рударства и политику која се води према овој грани привреде.
Општа је оцена, да је велика државна небрига према овој делатности, а посебно је небрига изражена после глобалистичке окупације наше земље. Наиме, неодговорне власти су после 2000. године, проводећи неолибералну економску политику, настојале да тотално уруше ову делатност и да руднике – као највеће национално богатство – препусте разним мултинационалним компанијама из неоколонијалних земаља. Тако су отуђене цементаре, а само стицајем околности, РТБ Бор и многи други рудници су остали под националним окриљем.
Потребно је поменути шта би се десило ако би стратешки рудници отуђени.
Као прво, природно богатсво – које има како економски, тако и стратешки значај – експлоатисале би компаније из неоколонијалних земаља, чиме би повећавале свој утицај на нашу економију.
Друго, страни власници би смањили број радника и истовремено повећали експлоатацију – најамних радника – оних који би остали да раде. На самом почетку не би им смањивали плате, али их зато не би ни усклађивали са растом трошкова живота.
Треће, смањили би сва социјална издвајања, као и издвајања за остале друштвене потребе.
Четврто, екстракција у рудницима не би се модернизовала нити би се побољшавали услови рада рудара.
Пето, у руднике би се улагало само онолико колико је потребно за веће остварење профита, без сагледавања будућности и развоја.
Шесто, профит од националног богатства извозио би се у туђе економије!
Након свега реченог, може се констатовати да економски злочинци могу давати националне ресурсе туђим експлоататорима.
Наша земља је геолошки недовољно истражена, а досадашња истраживања указују на богатство разних рудних минерала. Због тога треба у наредном периоду повећати истраживачке радове у рударству.
Енергетика и рударство су стратешке, перспективне и иницијалне гране привреде. Наиме, енергетика је основ развоја целокупне привреде, док је рударство стратешка и иницијална грана привредног развоја.
Од минералних сировина почиње репродукциони ланац виших облика производње. Зато у земљама које имају одговорну и патриотску власт – путем рударства – се мултипликују привредни ефекти, јер се на прерађеним сировинама развијају виши техничко-технолошки облици производње. Неодговорне власти дају руднике туђим субјектима који извозе сировине са најнижим степеном обраде. У следећем тексту биће урађена анализа финансијског и имовинског положаја комбината РТБ Бор.
Извор: Данијела Ружичић
