Pročitaj mi članakNova afera sa izvozom domaćeg oružja, ovoga puta u Jermeniju, čiji je akter ponovo jedna privatna firma, a čije ime potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić, kako je danas izjavio, “ne sme da iznosi u javnosti”.
У међународним круговима је, преносе данас поједини медији, као бомба одјекнула вест да је Министарсво спољних послова Азербејџана изразило дубоко разочарање и збуњеност због сазнања да је Србија пребацила велику количину минобацача и другог оружја различитих калибара у Јерменију, која је затим то оружје искористила у нападу на азербејџанске полицајце на граници две земље.
О озбиљности ситуације сведочи и информација да је заменик шефа азербејџанске дипломатије Калаф Калафов, како се наводи у медијским натписима, о извозу српског оружја у Јерменију, те инциденту на граници те земље са Азербејџаном, обавестио амбасадорку Србије у Азербејџану и нагласио да тај случај “баца сумњу на пријатељске односе и сарадњу две земље на највишем нивоу”.
Подсетимо да су Јерменија и Азербејџан, због покрајине Нагорно Карабах, у сукобу још од 1988, те да су азербејџанске власти саопштиле да су два војника те земље погинула 12. јула ове године од граната испаљених са јерменске стране границе.
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 21, 2020
С друге стране, Србија и Азеребејџан су годинама уназад (још из времена Бориса Тадића) у више него пријатељским односима, о чему сведочи и Декларација о стратешком партнерству двеју земаља која је потписана 2013, у којој се, поред осталог, наводи да Баку и Београд признају територијални интегритет две земље.
Азербејџан третира Нагорно Карабах, као Србија Косово.
– Оружје је у Јермениију извезла једна приватна компанија чије име не смем да износим у јавност, вредност робе не износи више од милион евра, а транспортована је из Србије у две туре, у мају и јуну, рекао је данас за портал Нова. рс потпредседник Владе и министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић, чије министарство даје дозволу за извоз домаћег оружја, након што претходно прибави сагласности МУП-а, МИП-а и Министарства одбране.
Појаснио је, притом, да је у овој 2020. години оружје у Јерменију извозила једна приватна фирма, те да државне компаније нису у томе учествовале.
Додао је да се зна да је приватна фирма, чије име не сме да износи у јавности, углавном извозила пушке и пиштоље, те да је вредност робе која је у мају и јуну испоручена у Јерменију мања од милион евра.
Осврнувши се на значај стратешког партнерства Србије и Азербејџана, министар Љајић поручио је да је његово мишљење да “не смемо да дозволимо да се нешто овако више понови”.
Након Љајићеве изјаве, поред тога што се званично и даље не зна ко је извезао домаће оружје у Јерменију – што иначе није спорно са аспекта самог извоза, јер та земља није под санкцијама ни УН, ни САД, ЕУ или неке друге велике силе – непознаница је и шта је тачно од домаћег оружја извезено у ту земљу.
Министарство спољних послова Азербејџана наводи, поновимо, да је Србија дозволила да се у Јерменију пребаце велике количине минобацача и другог оружја, док министар Љајић тврди да су углавном извезене пушке и пиштољи.
Ово “углавном” значи да је, поред пушака и пиштоља, у извозном контингенту за Јерменију било и другог оружја, односно минобацача, како то наводи азербејџански МСП у свом саопштењу.
Приватна фирма чије име потпредседник Владе и министар трговине, Расим Љајић, не сме јавно да саопшти, при чему не наводи ко му је забранио да то учини, је по свему судећи, у Јерменију извезла минобацаче произведене у ваљевском Крушику и/или Првој петолетки из Трстеника (производе се у калибрима од 60, 82 и 120 мм), као и Заставине пушке и пиштоље.
Познаваоцима ове проблематике знано је да је домаћа војна индустрија годинама уназад оружје и технологију продавала и продаје и Азербејџану и Јерменији.
Тако је у првој половини 2018. завршен вишегодишњи пословни аранжман Заставе оружја са Азербејџаном, вредан неколико десетина милиона долара и везан за извоз технологије за израду пушчаних и митраљеских цеви.
У исто време, технологију су у Азербејџан извозиле и чачанска Слобода, те Прва петолетка и Прва искра из Барича.
Није тајна ни то да је домаћа војна индустрија, Застава оружје конкретно, имала озбиљан проблем са извозом пешадијског наоружања у Јерменију још 2006.
Крајем те године, наиме, Застава је у Јерменију требало да извезе пушке, аутомате и митраљезе у вредности од око два и по милиона долара, али је тај пословни аранжман заустављен на интервенцију Русије, којој није одговарало наоружавање Јерменије која је, како је тада навођено, “у руској интересној сфери”.
Након забране извоза, Заставини оружари су изашли на улице и заузели зграду градске управе у Крагујевцу, из које су изашли тек кад им је ондашњи председник Србије, Борис Тадић, обећао да ће да пошаље специјалног изасланика у Москву…
Посао је на крају успешно завршен, а Заставино оружје у Јерменију је тада извезено посредством једне од фирми Слободана Тешића, који је већ онда био највећи трговац оружјем у Србији и шире…
Наш лист међу актерима оружарског бизниса незванично сазнаје да је фирма која је, у мају и јуну ове године, извезла домаће оружје у Јерменију, а чије име потпредседник Владе Расиљм Љајић, не сме да изнесе у јавности, такође под контролом Слободана Тешића.
