Pročitaj mi članakU budućnosti će se promeniti odnos vlasti prema najstarijima
Економисти Љубодраг Савић и Љубомир Маџар оценили су за Нова.рс да грађани Србије у будућности неће примати пензије на начин на који су навикли, те да ће доћи промена односа власти према најстаријим грађанима. Они наглашавају да ће дугорочно смањити реалан износ, који ће примати пензионери, али да ће промене пре свега зависити од воље политичких елита.
FOTO: N.S.
Економиста Љубомир Маџар оценио је да су трендови у области пензионог система изузетно неповољни.
„Систематски се повећава број пензионера по запосленом човеку, па су пензије све већи терет за запослене. На дуги рок то ће створити озбиљне проблеме и тешкоће, а можемо очекивати и то да се пензије прилагоде тим негативним економским трендовима“, рекао је Маџар за Нова.рс. Он је објаснио шта ти трендови реално подразумевају.
„То подразумева смањење пензија у реалном износу и та тенденција не обећава ништа добро онима који ће пензионисати у наредних 15,20 година. Ја не спадам у људе који верују да смо ми у привреди претерано успешни. Када израчунате дугорочније стопе раста, у целом региону ми смо са Хрватима најлошији. Неповољна околност је што је домаћа штедња јако мала, као и то што се домаћи инвеститори уопште не спомињу. Сва нада се полаже у странце, што на дуги рок не може бити задовољавајуће решење“, објашњава Маџар.
Додао је да очекује болне резове у пензионом систему и предвиђа даље померење рокова за одлазак у пензију.
„То је још једна неповољна тенденција. Померање времена за одлазак у пензију, представља још једну негативну компоненту ових трендова. Будући да се то до сада два или три пута дешавало, можемо очекивати поновна померања“, закључио је Маџар.
Професор Економског факултета у Београд Љубодраг Савић рекао је за Нова.рс да ће тешко опстати овакав пензиони систем.
„Он је могао да функционише када је било три, или четири радника на једног пензионера. Пошто као друштво старимо, а то се десило рецимо и Западу и пре нас, са таквом тенденцијом старења и смањењем односа броја запослених на једног пензионера, систем просто неће моћи да остане одржив. Ми смо недавно, пре неколико година, имали једнак број запослених и пензионисаних људи- дакле тај однос је био један на према један“, објашњава Савић и додаје да ту разлику мора да покрије држава.
Савић каже да је Србија у једном тренутку из буџета додавала и читавих 46 одсто средстава за пензије.
„Пре 30 година радник је могао да финансира пензионера јер је тај однос био већи, али овакав концепт је неодржив ако хоћемо да будемо на здравим економским основама. Овакав пензиони систем може да опстане док власт пристаје да покрива тај део, али то је увек питање до када ће трајати. Мислим да идемо све више ка западном концепту, према којем ће човек имати онолику пензију, колико током радног века буде одвајао за себе. Да ли ће то бити кроз пензиони систем, па ће бити колико допринос толико пензија, то ћемо видети“, наставио је Савић и још једном подвукао да ће пензија коју данас рецимо добијају неки пензионери бити само један део укупне пензије.
Професор је истакао да је битно да ресурси буду у државном власништву како би држава на тај начин сервисирала пензије својих грађана.
„То је пример скандинавских земаља, попут Норвешке. Банке су њихове, гас је њихов и онда они могу да улажу у своје грађане на овај начин“, казао је Савић.
Он је додао да очекује да ће стандард пензионера бити све слабији и слабији, а да ми не пратимо светске трендове и да не види како ће овај проблем решити.
„Ми смо ипак између тог тржишног приступа и онога што представља држава благостања. Овде је присутна социјална компонента и она је увек део политичких одлука. Имали сте пример да су пензионери одиграли битну улогу 2008. године приликом формирања Владе. То нас је после увукло у дужничку кризу, а цех су после највише платили сами пензионери. Тренутна власт прихвата варијанту да дотира да би се сервисирале пензије, али не знам да ли ће то бити у следећој власти. Пензионера има највише, они су дисциплиновани бирачи и поштују оне који су на власти“, истакао је професор.
Савић је додао да се може очекивати поново померање горње границе за одлазак у пензију.
„На Западу се смањује радно време на шест радних сати, што аутоматски значи померање границе за одлазак у пензију јер вам се продужава радни век. Тиме ви растерећујете пензиони систем“, рекао је Савић и закључио да наши капиталисти не разумеју овакав модел организације рада.
— СРБИН инфо (@srbininfo) April 25, 2021
