Прочитај ми чланакЦене хране у Србији месецима дивљају, а само у последњих месец дана, поскупели су поједине врсте меса и млечних производа. Ипак, многе ће оставити затеченим податак да је претходни месец у односу на остатак године, био прилично "миран", па цене нису драстично скакале, а многе су стајале у месту.
Ипак то што у последњих месец дана није било неких драматичнијих поскупљења основних намирница, већину грађана не теши, пошто је све већ довољно поскупело. Када сагледамо ширу слику и тренутне цене упоредимо са ценама од пре пет месеци, јасно је да је ипак поскупело све.
Месо
Цене појединих врста меса су ограничене уредбом Владе Србије. Међутим, упркос ограничењу, месо је, за многе грађане Србије, већ прескупо, те се све ређе налази на трпези.
Тако је цена за килограм свињског бута ограничена на максимално 750 динара.
Међутим, када смо почели да пратимо цене, 20. јула, ова врста меса је коштала 709 динара, што значи да је и поред уредбе, свињски бут за пет месеци поскупео 5,78 одсто.
Током претходних месец дана није се мењала цена јунећег бута.
Међутим, ово је један од производа чија је цена већ довољно висока. Наиме, килограм јунећег бута кошта 1.300 динара.
Чак и током претходних неколико месеци, јунећи бут није поскупљивао.
Изузетак је август, када је коштао 1.360 динара, односно 60 динара више у односу на јул, али се цена већ у септембру вратила на првобитних 1.300.
Пилећа крилца такође су, барем у претходних месец дана, успела да одоле поскупљењима.
Исто као и у новембру, цена по килограму је и у децембру била 350 динара.
Међутим, ова врста меса, иначе једна од најјефтинијих, за пет месеци је поскупела 18,64 одсто. Прецизније, у јулу су крилца коштала 295 динара по килограму.
С друге стране, пилећи филе је поскупео.
Тако килограм овог меса сада кошта 830, а пре тачно месец дана, коштао је 800 динара.
Дакле, за месец дана је пилећи филе поскупео 3,75 одсто, док је у јулу, пре тачно пет месеци, килограм овог меса коштао 792 динара.
Млечни производи
Иако је млеко једна од намирница која је у последње време највише поксупела, његова цена се у последњих месец дана није мењала. Литар дуготрајног млека од 2,8 одсто млечне масти кошта 150 динара. Међутим, цена овог производа месецима је била замрзнута, а када је престало важење уредбе која ју је контролисала, потрошаче је у продавницама сачекала права експлозија цена. Наиме, до краја септембра, ова врста млека могла је да кошта највише 129 динара по литру.
Сада је млеко 16,28 одсто скупље.
Међутим, ово поскупљење није дошло за два месеца, већ одмах након што је Влада укинула уредбу. Тако је цена млека драстично скочила за само један дан.
Јогурт за месец дана на први поглед није поскупео драстично – уместо 165, килограм густог јогурта сада кошта 170 динара. Ово је поскупљење од око три одсто. Међутим, пре само пет месеци, његова цена је износила 135 динара, што је поскупљење од скоро 26 одсто.
Основне животне намирнице
Цене појединих основних прехрамбених производа већ дуже од годину дана нису слободно формиране, јер их одређује Влада. Тако брашно, уље и шећер, у оквиру Уредбе о ограничењу цена основних животних намирница, не мењају цене.
Два типа брашна, Т-400 и Т-500 већ месецима коштају максимално 84,7, односно 78,65 динара по килограму.
Ограничена је и цена сунцокретовог уља. Литар овог производа, након што је уредба измењена, кошта 220 динара. До пре два месеца, максимална цена била је 200 динара. То значи да потрошачи сада флашу уља плаћају десет одсто више.
Килограм кристал шећера, захваљујући уредби, може да кошта максимално 115 динара. Међутим, у претходних неколико месеци, цена овог производа се мењала се неколико пута. Тако је у јулу шећер коштао максимално 97 динара, у августу 103, септембру 110 динара. На тренутном нивоу, шећер је од краја октобра. То значи да је, упркос уредби, шећер за само пет месеци поскупео 18,56 одсто.
Паковање од 10 јаја тренутно кошта 230 динара, а на том нивоу је од октобра.
Међутим, пре тога су јаја коштала 210 динара, што је поскупљење од 9,52 одсто.
Килограм кромпира већ месецима кошта 120 динара – још од августа.
У јулу је ово поврће коштало 100 динара по килограму.
То је 20 одсто више за неколико месеци, али је кромпир једна од намирница која је, у дужем временском периоду, од годину дана, драстично поскупела.
Тако је прошле године кромпир коштао 65 динара, што је поскупљење од чак 84,62 одсто. Ипак, гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић у августу је изнела другачије податке, а дала је и објашњење за овај астрономски раст цена.
„У пандемији је смањена потрошња те врсте намирница. Имамо да је кромпир поскупео 152 одсто. Када је прошла пандемија људи су почели да организују свадбе и славља и повећана је потрошња и то је поред суше и других фактора довело до раста цена“, објаснила је Табаковић.
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 22, 2022
