Прочитај ми чланакГлавни правац Коридора 10, грађен дуже од две деценије, коначно је завршен пре скоро две недеље када је у саобраћај пуштена деоница ауто-пута која пролази кроз Грделичку клисуру. Представници власти, међутим, до данас нису саопштили колико је Коридор 10 на крају коштао грађане Србије.
Члан Скупштине Коридора Србије Ненад Иванишевић, гостујући у Инсајдер дебати, рекао је да се Србија у кредитима задужила најмање милијарду евра, али да процена коначних трошкова тек треба да се уради. За сада је званично саопштено да је цена изградње деонице кроз Грделичку клисуру увећана за најмање 110 милиона евра што је, према оцени бившег министра урбанизма и грађевине Драгослава Шумарца, “недопустиво”.
“Тешко је зауставити природу кад једном крене”
Поред свих механизама контроле који су предвиђени законом, изградњу Коридора 10 пратили су бројни системски проблем. На делу донице кроз Грделичку клисуру где се срушио зид, пројекти су мењани 11 пута, а да то наводно нико није знао, део деонице Уб –Лајковац на Коридору 11 се поново гради јер подлога није добро урађена, док су се на деоници Црвена река – Чифлик појавиле рупе на новоизграђеном путу. На питање новинарке Инсајдера како је све то могуће, ако постоје механизми контроле предвиђени законом, Иванишевић који је члан Скупштине Коридора Србије, одговара да је то последица “читавог низа околности”.
“Ја сам био заменик тужиоца Суда части и кад смо гледали шта се дешавало у неким случајевима у неком претходном периоду, увек се дешавало да ту има три или четири фактора који заједно делују да би се нешто тако десило. За сваку од ових ситуација вероватно да не постоји само један човек или једна институција да је крива, него постоји читав низ”, објаснио је он.
А ко су све кривци, то треба да провери Суд части инжењерске коморе, сматра Иванишевић.
Он је у Инсајдер дебати навео да верује да су Коридори знали шта ће се десити с потпорним зидом који се урушио у Грделичкој клисури, међутим, оценио је да је “тешко зауставити природу када једном крене”.
“То да постоје нека померања, знало се доста раније него што се срушило. Камере су биле намештене и само се чекао тренутак кад ће се то десити. То је била борба с природом у тешким условима… Врло је тешко зауставити природу кад једном почне да се креће”, рекао је Иванишевић.
“Ако је пројекат мењан више од 50 одсто, то је нови пројекат”
Да је за све пропусте најлакше оптужити инжењере, оценио је у Инсајдер дебати Драгослав Шумарац. Он је навео да је управо то урадила министарка Михајловић када је Суду части послала списак и тако “пресудила” инжењерима и професорима који су радили на пројекту. Према његовом мишљењу, важније је питање да ли је поступак спроведен “како треба и по закону”.
“Тужиоцу Коморе је послат допис од ЦИП-а који је потписао директор Милутин Игњатовић где каже да ЦИП није давао било какве сагласности на измене техничке документације. ЦИП није вршио надзор, а нема сазнања да је то радио неко други. Ако је грађевинска дозвола издата по пројекту који је радио ЦИП он је морао да да сагласност за сваку измену”, навео је Шумарац.
На питање новинарке Инсајдера да ли је Скупштина Коридора Србије тражила извештај о томе шта је све довело до урушавања потпорног зида, Иванишевић каже да јесте.
“Ми смо имали ситуацију да у пројекту стоји реченица да, због кратког рока за израду пројектне документације није био спроведен довољан обим истражних радова и да су инжењери по некој интуицији морали да пројектују. Због тога се јавио велики број разлика између онога што се затекло на терену и оног што се нашло у пројектној документацији”, рекао је Иванишевић.
С друге стране, Шумарац наводи да је, ако је пројекат мењан више од 50 до 60 одсто, онда у питању нови пројекат и да је у том случају за њега била потребна нова дозвола.
“Ако је пројекат промењен, ко је дао сагласност, није дао ЦИП, неко је дао да се мења. Ако се мења и по 50, 60 одсто као што је рекао неко из Министарства, то је нови пројекат, мора да се изда нова дозвола, а дозволу издаје Министарство. Ако је нов пројекат, то је бесправна градња, морали су да се зауставе радови и да се добије нова грађевинска дозвола”, сматра Шумарац.
За увећање цене изградње путева одговорна и држава
Стране фирме су захваљујући дампинг ценама добијале послове на Коридору 10, а на крају се испостављало да држава није урадила свој део посла.
Такозвани одштетни захтеви су такође подигли цену изградње коридора. Наиме, држава је у инвестицију улазила неспремна. Пројекти нису били припремљени, није на време завршена експропријација, а потписани су уговори с извођачима са задатим роковима. По основу кашњења за које они нису одговорни, извођачи радова наплаћују држави такозване клејмове, односно одштетне захтеве. Колико је на тај начин увећана цена градње Иванишевић није могао да каже.
“Ја не знам за ту процену колика је. Грађевинарство је другачије од већине привредних грана, чак и кад урадите детаљно те истражне радове, опет имате изненађења. Сваки пројекат у грађевинарству је прототип. У свету не постоји ниједна деоница где није било неких изненађења”, закључио је он.
“У великом послу сви виде начин да зараде и траже начин да уђу у коло”
Према истраживању Инсајдера, један од главних механизама потенцијалних злоупотреба је неконтролисано увођење подизвођача у посао без тендера. Како је Инсајдер објавио у емисији “Заобилажење рупа”, у једном моменту је на 220 километара пута радило око 500 фирми, односно две фирме по километру. На питање ко контролише те фирме и квалитет радова, Иванишевић је рекао да је кључ контроле “у првом кораку”.
“Инвеститор преко свог стручног надзора контролише главног извођача и главни извођач одговара за све подизвођаче који се јаве ту. Тако да главни инвеститор и нема директне контакте с подизвођачима”, рекао је Иванишевић.
На констатацију новинарке Инсајдера да је директор Планума у једној од Инсајдерових емисија рекао да се на извођаче врши притисак да ангажују одређене подизвођаче, Иванишевић каже да је то “вероватно”.
“Вероватно да је било притисака, јер у великом послу сви виде начин да зараде и онда се траже начин да се уђе у то коло”, сматра Иванишевић.
“Незамисливо је да се купују луксузни аутомобили за потребе инжењера, надзора и обилажење градилишта”
За послове изградње ауто-пута на Коридору 10 за последњих седам година, без посебног јавног тенедера, према истраживању Инсајдера, набављена су чак 133 службена аутомобила. Набавка тих возила била је део услова тендерске документације, а затим и уговора који су Коридори Србије као инвеститор потписали с компанијама које су добиле посао изградње аутопута. Према уговору, та возила по завршеном послу постају власништво Коридора Србије. То значи да је цена тих аутомобила ушла у укупну цену изградње ауто-пута, а све то на крају су платили грађани Србије. Јавност је то сазнала тек након саобраћајне несреће на наплатној рампу у којој је учествовало возило Коридора у коме се налазио директор тог предузећа Зоран Бабић.
Гости Инсајдер дебате су се сагласили око тога да је куповина аутомобила уобичајена пракса, али за потребе инжењера и надзора.
“Ако се домаћински послује, то су углавном пик-апови, нека јефтинија теренска возила, да може стварно надзор да користи. Заиста да није било овог несретног случаја, када је наша суграђанка Станика Глигоријевић погинула, овде не би ни знали да њих користи и директор”, рекао је Шумарац.
Он је закључио да је незамисливо да се купују такви луксузни аутомобили за потребе инжењера, надзора и обилажење градилишта.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
