Pročitaj mi članak
Многи медији и веб сајтови, готово свакодневно су током априла месеца извештавали о наводном вероломству Бугарске у вези са наставком градње гасовода Јужни ток. Најчешћи наслови гласили су: „Шокантно – нестао Јужни ток! Бугарска пресекла цеви“, „Бугари пресекли цеви Јужни ток“, „Бугарска одвалила цеви Јужног тока“, „Нестао Јужни ток“…
Бугарска је, мада невољно, како су коментарисали многи политички и економски аналитичари, под притиском Европске комисије била принуђена да бојкотује наставак градње Јужног тока. Јер, иако се ради о необавезујућој резолуцији Европске комисије, којом се сугерише бојкот наставка радова на том гасоводу, није остало незапажено да је председник Комисије Жозе Мануел Барозо, на тајном састанку са бугарским званичницима, децидирано наредио да се обуставе сви радови на градњи Јужног тока.
Додатни притисак на Бугарску и остале земље потписнице уговора о градњи Јужног тока вршио је и Гинтер Етингер, европски комесар за енергетику. Он је отворено упозоравао да билателарни уговори које је Гаспром склопио са неколико земаља „нису у складу са прописима Европске уније и да се морају преиспитати“. Бугарима, као и осталим земљама потписницима, међу којима је и Србија, никако не одговарају наводне сугестије, тачније речено притисци и претње увођењем санкција уколико се оглуше о „препоруке“ ЕУ. Секретаријат Енергетске заједнице ЕУ је, при томе, захтевао да се преиспита законитост билатералних уговора које је Србија закључила са Гаспромом. Касније се, међутим, на Србију није упирало прстом, што је потврђено и приликом разговора које су Кетрин Ештон и Штефан Филе почетком маја водили са српским званичницима.
Што се Бугарске тиче, приче о њеном вероломству почивају на чињеници да су цеви заварене током 2013. године, разварене после препоруке (читај: наређења) из Брисела. Бугарској, иначе, као и осталим земљама потписницима уговора са Гаспромом о градњи Јужног тока, никако не одговара наведена „препорука“ пристигла из ЕУ, али њено државно руководство није могло да демантује потезе који се оправдано квалификују вероломством у односу на билатерални уговор потписан са Гаспромом. Не негирајући да је размонтиран први спој цеви које треба да прођу кроз Бугарску, министар енергетике Драгомир Стојнев и директор Јужног тока Бугарске Игор Елкин, тврде да ће се рад на пројекту Јужни ток „наставити по плану“, а да су размонтиране цеви „привремено премештене у складиште. Ако је то у вези са цевима заиста тачно, а тачно је, оправдано се намеће питање: на чија ће се леђа свалити материјална и морална штета произведена размонтирањем и накнадним заваривањем вишекилометарских цеви планиране трасе гасовода кроз територију Бугарске?
Бугарској је, као и осталим земљама потписницима уговора о градњи Јужног тока, од изузетног интереса наставак радова који, поред осталог, обећавају значајне инвестиције и отварање нових радних места. Уз то, што у куоларима, понегде и јавно, истичу многи европски званичници, градња Јужног тока је веома значајна у погледу снабдевања дела ЕУ енергијом. А што се тиче противљења Европске комисије, коју многи оправдано називају сервисом Вашингтона, она никако не посустаје у кампањи против наставка радова на гасоводу Јужни ток. Она у свом, по свим изгледима јаловом раду на обустављању радова, наговештава почетак градње такозваног Трансјадранског гасовода од Азербејџана до Италије, који би требало да представља пандан Јужном току. То је, опет, идеја која пристиже из Вашингтона коме Јужни ток представља трн у оку о чему недвосмислено тврде речи америчког државног секретара Џона Керија да је „хитно потребно смањење енергетске зависности Европске уније од Русије, ако желимо да Европа остане целовита и слободна“. Јужни ток, дакле, представља недопустиву опасност по целовитост и слободу земаља Европе. Тој глупости заиста није потребан никакав коментар.
Намере и напори Вашингтона, уз асистенцију Брисела, да заустави наставак градње Јужног тока, немају готово никакве изгледе на успех, без обзира на изнуђене опструкције чиновничког дела Европске комисије и Европског парламента. Јер јавност у земљама, попут Бугарске, које у већој или мањој мери не могу да одоле притисцима, већински су опредељене за наставак градње Јужног тока, што, свакако, не остаје без утицаја на коначне одлуке њихових званичних органа. Многи медији у земљама ЕУ, на пример, које су пре више година потписале споразум са Русијом о изградњи Јужног тока, отворено се противе кочењу тог пројекта, посебно после претњи Запада због присаједињења Крима Руској Федерацији и актуелним збивањима у Украјини. Аустрија се, поред осталих, не одриче споразума потписаног са Москвом о учешћу у Јужном току, по коме би у Средњу и Западну Европу из Русије годишње стизало по шездесет три милијарде кубних метара природног гаса.
Да је мало вероватно успешно заустављање градње Јужног тока сведоче и званични ставови водећих земаља ЕУ које, мада подржавају увођење дела економских санкција Русији, нигде у последње време не помињу тај гасовод. Чак и угледни Дојче веле не верује у успех препорука Европске комисије и Европског парламента о прекиду радова на Јужном току. Тај лист пише, поред осталог, да Немачка не подржава ставове САД за пооштравање санкција Русији, што је у знатној мери потврђено и током разговора Ангеле Меркел и Барака Обаме у Вашингтону. Током једнодневне посете Меркелове америчкој метрополи, односно четворосатног разговора са председником Обамом, ниједном речју, судећи по извештајима бројних светских медија и агенција, није било помена о Јужном току. Говорило се, додуше, о корацима које треба предузету у вези са ситуацијом у Украјини, али то се у првом реду односило на предлоге о увођењу сакција на поједине делове руске економије и војни сектор.
У вези са резултатима разговора вођених у Вашингтону, немачки и амерички медији истичу да је Ангела Меркел имала помирљив став према Москви, настојећи да убеди свог домаћина да заузме блажи став када се ради о увођењу санкција Руској Федерацији. Такав став Ангеле Меркел, како наводе многи медији, проистиче и из чињеница које се односе на емпиријска истраживања по којима немачка јавност не одобрава заоштравање односа између Берлина и Москве. Томе, свакако, ваља додати податак да се и више европских енергетских фирми и компанија противи предлозима, залагањима и притисцима чији је крајњи циљ обустављање радова на даљој градњи Јужног тока. Из појединих немачких и италијанских енергентских компанија, на пример, указује се на штетност евентуалне реализације заустављања радова на јужном гасоводу, уз наглашавање „да је Русија увек била поуздан снабдевач гасом појединих земаља ЕУ“.
Неопходно је, на крају, истаћи да ће, судећи по гласовима који допиру из Руске Федерације и појединих земаља ЕУ, радови на градњи гасовода Јужни ток бити настављени наредног месеца ове године. У јуну ће, дакле, и Бугарска наставити да копа канале, извлачи разварене цеви из складишта и понови их варити на местима где су, под притиском са стране, једном већ биле заварене. Изнуђено вероломство биће веома брзо заборављено, баш као и нека претходна из ратова вођених у прошлом веку.
(Видовдан)
