Pročitaj mi članakBanke u Srbiji imaju posebne ponude za najstarije građane. Postoje keš krediti namenjeni isključivo penzionerima, ali su oni po pravilu veoma skupi, pa kamate stižu i do 20 odsto.
Пензионери у банци могу да се задуже у износу до два милиона динара, а период отплате може да буде највише 71 месец. Камата је у већини банака фиксна.
Иако на први поглед ово може да делује примамљиво, јер рате кредита неће “скакати” сваки пут када Народна банка Србије повећа референтну камату стопу, која утиче на висину камата за динарске кредите, ово је заправо веома скупа “играчка”.
Наиме, камата за ову врсту позајмице иде од око 15, па све до 20 одсто.
Који су услови задуживања?
Ови готовински кредити намењени су искључиво пензионерима.
Могу да се задуже они грађани који имају између 55 и 79 година, али под условом да, у тренутку отплате последње рате, пензионер нема више од 80 година.
Подигао 200.000, вратио 280.000
Александар Ђурић (73) један је од пензионера који су упали у ову “замку”. Наиме, он је у јануару одлучио да подигне пензионерски кеш кредит. Одлучио је подигне 200.000 динара, а проценио је да би, са својим примањима, могао да га отплати већ за две године. Он сада сваког месеца плаћа рату која износи око 5.800 динара.
“Тај износ је мени од почетка био прихватљив, али сам за ових неколико месеци схватио колико ћу заправо новца да дам банци за те две године”, прича овај пензионер.
Он истиче да је од самог почетка знао колика је његова камата, али је више пажње обраћао на то колика ће му бити месечна рата, него колико је то у процентима.
А камата коју плаћа је превисока. Наиме, Александар се задужио са каматом која износи чак 19,47 одсто.
Тако ће он за тачно две године банци морати да исплати око 280.450 динара. Позајмио је 200.000.
Шта ако се неко задужи пре пензије?
Проблем који може да настане и много пре пензије јесте уколико неко жели да подигне кредит који би морао да отплаћује и када престане да ради.
Наиме, већина банака има “горњу границу” – кредит може да подигне сваки клијент који испуњава услове, али последња рата мора да буде исплаћена пре одласка у пензију, односно пре 65. године.
Тако чак и уколико неко жели да подигне кредит са, примера ради, навршених 35 година, али са периодом отплате од 30 година, банка може да га одбије.
Заправо, банкама је битно да знају да је њихов дужник радно способан.
Банке ово раде како би се заштитиле од ризика, јер се примања грађана значајно смањују када се пензионишу, па је питање да ли ће моћи да настави са редовном отплатом дуга.
Има, ипак, и банака које одобравају и да последња рата буде исплаћена до 75. године, али тада инсистирају на осигурању код Националне корпорације за осигурање стамбених кредита (НКОСК).
Ко може да приушти кредит?
Према подацима ПИО фонда, пензију прима нешто више од 1,65 милиона грађана.
Међутим, када се, поред камате за ове врсте кредита, у обзир узме и просечна пензија, јасно је да је за велики број пензионера практично немогуће да “испрати” овај месечни трошак.
Наиме, просечна пензија је, у јуну ове године, износила свега 37.811 динара, показују подаци ПИО фонда.
Најнижа пензија у нашој земљи износи мизерних 20.631 динар.
Велики подвиг нишких лекара: Нишлији пришивена шака коју му је одсекао циркуларhttps://t.co/NXUvDxKuln
— СРБИН инфо (@srbininfo) August 21, 2023
