Pročitaj mi članakU Novom Sadu je doneta prva presuda kojom je raskinut ugovor između korisnika stambenog kredita u švajcarskim francima i banke. Najpre je takvu presudu doneo Viši sud, a potom je Apelacioni sud odbio žalbu banke i potvrdio presudu o raskidu ugovora.
Новосађанин којем се, захваљујући судској пресуди, раскида уговор о стамбеном кредиту везаном за курс швајцарца, о томе не жели јавно да говори. Пре осам година банка му је исплатила кредит у динарима, и то седам милиона. До сада је отплатио шест и по милиона, а дугује још – 13 милиона. Према пресуди Апелационог суда, неће морати да плати цео износ.
„Уговор о кредиту је раскинут, дакле резултат тога је динарска реституција – свака страна мора да врати другој оно што је од ње примила у динарима. На то ће и једна и друга страна платити затезну камату. И клијент ће одређеним износом, који је пет пута нижи од онога што дугује сада по плану отплате, моћи да затвори кредит, а стан му остаје“, каже Дејан Гавриловић из Удружења грађана „Ефектива“.
У „Ефективи“ очекују да истим путем крене осталих 20 хиљада дужника у швајцарским францима.
„У случају раскида уговора, односно правоснажне пресуде за раскид, клијент је у много повољнијем положају него ако би прихватио конверзију. Тако да ми од овог тренутка одустајемо од захтева за конверзију, не тражимо више доношење Закона. Покушаћемо да анимирамо што више људи да поднесе тужбу за раскид уговора и на тај начин трајно реше свој проблем“, каже Гавриловић.
Дужнике је додатно охрабрила оцена судије Уставног суда Драгише Слијепчевића да су кредити у швајцарцима изгубили смисао за једну од уговорних страна, односно клијенте, и да су уговори о тим кредитима подложни раскиду.
„Никада нисам рекао да ће Уставни суд нешто прихватити, још мање да ће стати у заштиту корисника ових кредита. Рекао сам да, у случају да редовни судови не пруже заштиту корисницима кредита у швајцарским францима, настаје проблем који ће се у поступку по уставним жалбама наћи пред Уставним судом. Ако и Уставни суд не реши ово питање, оно ће се свакако решавати пред Европским судом за људска права“, изјавио је судија Уставног суда Драгиша Слијепчевић.
Хтели смо да чујемо и шта банкари мисле о пресуди и какве би последице могли да имају масовни раскиди уговора, али одговор нисмо добили – ни од Народне банке ни од комерцијалних банка. У њиховом удружењу су нам рекли да ће се огласити тек када на седници Управног одбора о томе заузму став.
