Банке нас пљачкају, рате кредита порасле до 200 евра

09:31 30.08.2023.

Почетком прошле године, вредност еурибора износила је 0,55, а данас је његова вредност готово четири. То значи да су каматне стопе на стамбеним кредитима у еврима, за нешто више од годину и по дана, порасле са 2,5 на 7,5 одсто, саопштило је удружење банкарских клијената "Ефектива".

У новцу то значи да су рате кредита, у зависности од висине износа и дужине рока отплате, порасле у просеку за 150-200 евра на месечном нивоу, наводи удружење. Та разлика у новцу представља додатни издататак грађанима, који иде некоме, наводе из удружења.

Ко зарађује на расту каматних стопа? Наравно, банке, оцењују.

– У НБС одлично знају кретање каматних стопа у региону, као што знају да извори финансирања банака није везан искључиво за еурибор. Девизна штедња грађана Србије износи 14 милијарди евра. На ту штедњу, банке у просеку плаћају годишњу камату од маx 2,5-3% и то представља набавну вредност робе, коју банке касније продају путем кредита. То значи да продајна вредност тог новца онда може бити 4 – 4,5%, коју би кроз фиксну каматну стопу, банке могле да пласирају грађанима – пише председник удружења Дејан Гавриловић.

Доказ за то су, како додаје, фиксне каматне стопе које банке у региону дају грађанима, за стамбене кредите. На основу прегледа сајтова банака у државама некадашње Југославије Ефектива преноси податке да се фиксне каматне стопе крећу од:

– 3,39% у БИХ
– 3,99% у Хрватској
– 4,15% у Македонији
– 4,25% у Словенији

Једино су у Црној Гори нешто веће фиксне каматне стопе (6%), али је и то опет ниже него у Србији, где су оне минимум 7,2-7,5% годишње. Тако на примеру истог кредита од 100.000 евра на 25 година, рата кредита износи:

– БиХ – 495 евра
– Хрватска – 527 евра
– Македонија – 536 евра
– Словенија – 542 евра
– Црна Гора – 644 евра
– СРБИЈА – 721 евра

– Дакле, потпуно је јасно да банке у Србији имају прећутни договор да грађанима не нуде ниже фиксне каматне стопе за рефинансирање кредита, јер остварују екстра профит на расту еурибора. Све то знају у НБС. Такође знају да је Хрватска, због раста еурибора, увела ограничење каматних стопа на 3,79% на постојеће стамбене кредите грађана чија камата је везана за еурибор – наводи Гавриловић.

Дакле, механизми за контролу каматних стопа постоје и они не би довели до губитака банака, већ би оне оствариле неки нормалан приход за такав посао, а не еxтра профит као сада, оцењује.

Шта ако вредност еурибора опет падне у будућности? Банке тада опет могу да понуде враћање на променљиву камату, где им фиксни део марже увек гарантује зараду.

– У ту сврху, позивамо НБС да искористи своју контролну улогу над пословањем банака и донесе мере које ће подстаћи банке да грађанима понуде ниже фиксне каматне стопе у циљу рефинансирања кредита. Такође, позивамо гувернера НБС да не тражи разлоге да ово не учини, већ да нађе начин да задуженим грађанима помогне. У најмању руку, неморално је рећи да грађани морају да сносе последице својих одлука о задуживању за куповину стана, те да је боље да су остали код родитеља да живе, у ситуацији када ти Телеком поклони стан од 144 м2 – наводи Гавриловић.

– Очекујемо реакцију НБС на овај позив. У противном, позваћемо кориснике стамбених кредита у еврима, којих има више од 150.000, на јавно исказивање протеста – закључује се у саопштењу.