Прочитај ми чланакМосква и Кијев се поново споре око снабдевања природним гасом, помиње се чак и ново завртање вентила. Србија је међу земљама које имају највише разлога за страх, преноси Дојче веле.
„Берлину најмање треба овај конфликт“
Европска унија са стрепњом посматра нови спор око гаса између Русије и Украјине. Позивајући се на искуства из претходних конфликата 2006. и 2009 године, када је Русија заврнула вентил, Брисел је понудио помоћ у решавању проблема. И Берлин је забринут: „У интересу је ЕУ, исто као и Русије и Украјине, да ове две земље буди поуздани партнери по питању снабдевања гасом“, рекао је портпарол немачке владе Штефен Зајберт.
Крајем фебруара, арбитражни суд Трговачке коморе у Стокхолму донео је пресуду у спору између украјинског Нафтогаза и руског Газпрома. Суд је наложио Газпрому да плати компензацију оф 2,56 милијарди долара јер је из Русије стигло мање гаса него што је договорено. Украјинске власти су већ почеле са запленом Газпромове имовине у Украјини.
Газпром је најавио жалбу, а још раније су поменули да ће отпочети процес раскида свих уговора са Нафтогазом. Украјинци су на то одговорили да Газпром не може да прекине снабдевање и транзит гаса док уговор не истекне следеће године.
Русија је веома брзо реаговала на пресуду из Стокхолма и запретила да ће прекинути снабдевање, каже Клаудија Кемферт, економисткиња која прати енергетику у Немачком институту за економска истраживања.
НОРВЕШКА: Косово је држава, Русија непријатељ, Србија је у сваком случају на губитку https://t.co/dSrRoqKHQE
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 10, 2018
„Ту сигурно има политичких мотива“, каже она за ДW. „Гас се поново користи као политичко оружје. То гледамо већ много година“.
Руски гас је јако важан за Немачку
Јерг Форбриг из америчког труста мозгова Немачки Маршалов фонда истиче да нико не жели нову ескалацију сукоба између Украјине и Русије. „Берлину сад најмање треба да се овај конфликт прошири на енергетику и да то директно погоди Европу“, додаје он.
Руски гас је јако важан за Немачку, каже Форбриг, међутим највећи део руског гаса више не долази преко украјинских гасовода. Енергент у Немачку последњих година махом стиже преко Северног тока кроз Балтичко море, као и преко гасовода Јамал гасовода који води кроз Белорусију и Пољску.
Прошле године Немачка је потрошила рекордну количину од 53 милијарде кубних метара руског гаса. Русија снабдева 40 одсто укупне количине потрошње у Немачкој. Форбриг подсећа да се Берлин у доброј мери ослања и на гас из Норвешке и Холандије.
Међутим, балканске земље зависе од украјинског гасовода. Претходни сукоби око гаса показују да би становници Балкана претрпели најјачи удар. Посебно су угрожене Србија, БиХ, Македонија, Бугарска и Румунија. „Ове земље се готово у потпуности снабдевају руским гасом који стиже преко Украјине“, додаје Форбриг. За разлику од Немачке – немају других могућности.
