Pročitaj mi članak
Руски медији нису пропустили да ту вест допуне подсећањем како је нобеловац Пол Кругман бившег шефа Америчких федералних резерви Алена Гринспена назвао „најгорим шефом централне банке у свету“.
Тек тај је Гринспен, кога окривљују и за светску финансијску кризу из 2008, позвао САД да се у обрачуну са Русијом послуже финансијским тржиштем: „САД немају стварних могућности да спрече Русију у њеном деловању. Једина могућност је да изврше притисак на њено финансијско тржиште, што може довести до озбиљног погоршања у економији Русије, која, као што знате, није у најбољем стању“.
Гринспен је још посаветовао да се при оцени резултата акција Русије и противакција Запада не придаје кључна важност ономе што ради дипломатија, него путу којим се креће рубља. А рубља, индекси тржишта фондова и акције руских фирми од 3. марта, кад је влада овластила Владимира Путина да на Криму употреби војску, падају, а велика распродаја је у току. Руско финансијско тржиште је под огромним притиском. Према поређењима које праве аналитичари, тај пад је веома озбиљан ризик за руску економију, али ипак много блажи од онога који је задесио 2008.
Мада је, према извештајима, трговина на валутном тржишту много стабилнија него на тржишту фондова, које нема ко да подржи, рубља је јуче пала на ниво од преко 37 рубаља за долар, и преко 51 рубљу за евро. Није много помогло што је Централна банка 3. марта интервенисала са целих 11,3 милијарде долара (нешто више од два одсто руских девизних резерви) и ове недеље наставила да подржава девизно тржиште са просечно 400 милиона долара дневно. Министарство финансија је саопштило да најмање за наредне две недеље обуставља куповину долара за руски Резервни фонд, односно да за долар неће дати ни цента више од 36 рубаља. Пад рубље убрзава инфлацију, па је Централна банка повукла још један брз потез и повећала своју основну камату за 1,5 процентних поена на седам одсто.
У очекивању недељног расплета на Криму, на тржиштима фондова и акција траје распродаја руских вредносних папира и то великог обима, док њихова појединачна вредност пада. Како извештава руски лист Ведомости, чак 25 одсто руских државних обвезница у рукама је странаца и они настоје да их се што брже ослободе плашећи се могућих губитака. Тако је принос на руске федералне 30-годишње обвезнице са приспећем 2036. године порастао на 8,79 одсто, а тако висок је последњи пут био децембра 2009. године. Исту судбину доживљавају најликвидније акције руских фирми. Цена акције Аерофлота пала је од почетка прошле недеље за 13,55 одсто, акција Сбербанке за 13 одсто.
Саветник председника Русије Сергеј Глазјев отписао је и Гринспену и осталима који прете финансијском дестабилизацијом Русије такође претњом: „Санкције су двосекли мач. Ако САД замрзну наше активе, одговор на то ће бити замрзнуте пасиве наших организација у доларима. То значи да ће наше банке и фирме престати да враћају зајмове америчким партнерима“.
У Бечу ухапшен олигарх Фирташ
По налогу ФБИ у Бечу је ухапшен украјински олигарх Дмитриј Фирташ, који важи за блиског Москви. Фирташа је недалеко од канцеларија његове аустријске фирме покупила полиција Аустрије уз помоћ специјалних снага ЕКО Цобра. ФБИ наводно истражује још од 2006. оптужбе против Фирташа за поткупљивање и организовање криминалне групе. Фирташу је припадало 45 одсто РусУкренегро, фирме посредника за увоз руског гаса у Украјину, која је под покровитељством Леонида Кучме и Владимира Путина основана 2006. године и чије уклањање из овог посла је Јулија Тимишенко платила огромном ценом руског гаса за Украјину.
(Стандард)
