Pročitaj mi članak
Шеф Агробанке побегао из Србије
Душан Антонић, бивши челник Агробанке, напустио је јутрос Србију и више није доступан полицији и правосудним органима, сазнаје B92.
Како сазнајемо, полиција је имала намеру да га данас приведе на информативни разговор.
Такође, сазнајемо и да је у међувремену ухапшено троје људи из управе Агробанке. Агенција Танјуг је пола сата након објаве B92 јавила да је петоро Антонићевих службеника лишено слободе.
Некадашњи председник ИО Агробанке ексклузивно је јуче за B92 говорио ко је крив за минус од 300 милиона евра и признао да је од банке добио 600.000 евра.
Како је рекао, он не види проблем у томе што је тај новац добио у тренутку када је настала економска криза и напоменуо да је спреман да прича са државним органима о томе како су се делили кредити, уколико га позову. Међутим, у међувремену је отишао из земље.
Министар финансија и привреде Млађан Динкић је, гостујући у Вестима B92, изјавио да се мора испитати ко је направио губитке у Агробанци, као и да ће сви они који су их направили одговарати.
„Оно што знам је да је средином прошле године Агробанка била у плусу седам милиона евра, а испоставило се да има минус 300 милиона евра. Мора се утврдити како се створио уопште минус, то се мора разрешити“, рекао је Динкић.
Он очекује да Народна банка Србије уради озбиљњу ревизију банкарског сектора и заједно са људима из Агенције за осигурање депозита направи план за санацију банака које су се нашле у проблемима.
Динкић је истакао да за ситуацију у Агробанци треба да одговарају сви који су направили те губитке, које ће сада надокнађивати грађани Србије.
Према његовим речима, он није тај који треба да утврди кривичну одговорност, већ су за то задужени истражни и судски органи. Динкић је рекао и да је „потпуно немогуће да се не уочи таква ствар“ и да треба видети ко је био представник државе у том предузећу, односнои шта је радила контрола Народне банке Србије.
„Мислим и да је некоректно да неко у тој банци добије бонус од 600.000 евра, у моменту када је утврђен минус од 300 милиона евра“, каже за B92 министар финансија и привреде.
Како су настали губици
Агробанка је због губитка од 300 милиона евра изгубила дозволу за рад. Ови огромни губици су настали тако што су давани кредити разним фирмама без адекватног обезбеђења. У медијима се спекулише да је бивше руководство Агробанке на челу са Душаном Антонићем давало кредите политички подобним компанијама и појединцима и да се није узимала у обзир њихова могућност да те кредите врате.
И поред тога што се месецима у јавности прича о одговорности како руководства Агробанке, тако и челника Владе који су имали своје чланове у управи банке, али и НБС која је вршила контролу, до сада још нико није означен као кривац за пропаст ове банке.
Како су нестали 300 милиона евра
Бивши први човек Агробанке не види проблем у томе што је тај новац добио у тренутку када је настала економска криза и напомиње да је спреман да прича са државним органима о томе како су се делили кредити, уколико га позову.
Како и зашто је пропала Агробанка – једна је од афера чије решавање је најавила нова Влада Србије. Овој банци одузета је дозвола за рад јер је откривено да је у губитку 300 милиона евра пре свега због ненаплативих кредита који су давани фирмама.
На питање да ли се осећа одговорним због тога што је био на челу банке која је направила губитак од 300 милиона евра Антонић одговара да је са њим на челу банка завршила 2010. годину са добитком од милијарду и сто милиона.
B92: На основу којих података се онда трвди да је банка у великом губитку?
Антонић: Ми смо били до краја децембра 2011. године, смењени смо и нова принудна управа која је дошла је направила тај губитак од 300 милиона евра. Губитак је направљен на одређен начин, да ли циљно или билансно, увођењем мера Народне банке. Народна банка је дошла у контролу почетком јула прошле године и није после тога дозволила да извршимо репрограм кредита.
B92: Вас оптужују да сте дали велики број кредита које нисте добро обезбедили и за које се касније испоставило да банка не може да их наплати?
Антонић: Ми смо давали те кредите… Банка је имала врло уређену процедуру давања кредита. На нашем интерном сајту Агроинфо све процедуре, сви прописи и правила су била објављења…
B92: А како се онда дешавало да се као обезбеђење узму некретнине које су значајно мање вредности од вредности кредита?
Антонић: У том моменту те некретнине су вределе, али данас су све некретнине у Србији опале…
B92: Чија је грешка што то није боље предвиђано – да ли је то грешка менаџмента који је морао боље да предвиђа околности?
Антонић: Није могуће да менаџмент процењује неку стратегију и политику кретања светске привреде, а камоли домаће. Суштина је да су у моменту давања кредита, кредити давани по процедури, да су одобравани на Кредитном одбору и ја нисам ниједан кредит лично одобрио.
B92: Да ли је било притисака да се такви кредити дају, пре свега политичких притисака?
Антонић: Притисака је увек било, од свих.
B92: Дајте нам неколико имена…
Антонић: Не,не, не…
B92: Да ли је било притисака из политике?
Антонић: Од привреде, од политике, од региона и тако даље али сви ти притисци су амортизовани тако да смо ми гледали да кредите дајемо у реалну произвиодњу.
B92: Да ли је случај Радослава Секулића коме сте такође давали кредите – да ли је то пример за неуспешан кредит банке?
Антонић: И Хипобанка и Рајфајзен и АИК Банка и Агробанка су давали кредите.
B92: Разлика у односу на те банке је што ви располажете и новцем грађана, односно удео државног новца код вас је највећи?
Антонић: Ми смо имали хипотеке и према тим проценама које нисмо ми радили него овлашћене институције ове државе, ми смо имали адекватно покриће.
B92: Да ли је у таквим кредитима било случајева притиска од стране политичара?
Антонић: Ја сам вам рекао да је притисака увек било и то није ништа спорно али је методологија одобравања кредита, процедура, увек испоштована.
B92: Наводи се такође и да је рецимо фирма Вашег сина добила кредит од Агробанке?
Антонић: Нема то везе. Мој син није имао фирму, то се ради о фирми Дрина Timber у Љубовији која је купљена у стечају. Купио је један бизбисмен и он је оживео производњу. Фирма је добијала све кредите по пословној политици банке али су извозне потешкоће се појавиле, а они нису тој фирми дозволили репрограм па су је зауставили. Тако да то није тачно, овде се ради о томе да све што је добро у Србији треба уставити.
B92: Кажу такође и да сте делили велике бонусе у тренутку кадаје банка већ стварала губитке. Да ли је очекивано да се у банци са државним капиталом деле толики бонуси?
Антонић: За неких мојих 40 година рада у банци 2010. управа банке је проценила да је банка добро радила и пословала и ја сам добио једну коректну награду.
B92: Колика је била Ваша награда? Да ли је то 800 хиљада евра колико се спекулише?
Антонић: Не, не то није… То су биле… Једна награда је била на нивоу од 300 хиљада евра за 40 годишњи рад, а друга награда је била за 10 годишњи рад која је исто толико.
B92: Вама није сметало то да у години која је најављивала губитке и криза већ почела, добијете толики бонус?
Антонић: Није се знало…
B92: А кажете криза је почела 2008?
Антонић: Ми смо санирали кризу јер смо већ имали повећање…
B92: Светска криза је већ трајала у том тренутку… Нисте приметили да постоји потенцијална опасност…
Антонић: Све моје награде су биле у функцији даљег развоја банке!
B92: Пуно се причало око процесуирања одговорности. Да ли се плашите да ћете бити део неког судског процеса?
Антонић: Не… Ми штогод што кажу будемо одговорни – ту смо… Имамо папире, процедуре, уговоре…
B92: Јесте ли већ разговарали са неким истражитељима?
Антонић: Нисам.
B92: Спремни сте да разговарате са државним органима уколико вас позову?
Антонић: Па ја сам грађанин ове земље.
(Б92)
