Закон о заштити потрошача Србије омогућио је сваком власнику стана да раскине уговор о грејању с топланом ако није задовољан квалитетом и ценом услуге, али та, рекло би се, готово техничка ствар, није увек и могућа, а још мање – бесплатна. Поједине топлане чине све да „купце” задрже и да их одврате од скидања радијатора.

Пракса је веома различита од топлане до топлане и града до града. Свима је, међутим, заједнички предуслов да су домаћинства уредно платила све рачуне топлани, уз обавезу плаћања трошкова који у појединим случајевима иду од 8.000 до 15.000 динара, каже Јован Јовановић, председник Удружења потрошача „Форум” из Ниша, где је већ више од 1.000 домаћинстава поднело захтев за искључење с мреже даљинског грејања.

И Закон о облигационим односима исто предвиђа „да нико нема право да те натера да купујеш робу или услугу коју не желиш или ниси задовољан”, објашњава он и додаје да уз све то у Србији није лако променити снабдевача топлотом.  

Осим новца у појединим топланама траже да се попуни гомила папира, па и сагласност свих станара зграде да појединац више неће да користи услуге даљинског грејања уз обавезно навођење да им због тога грејање неће бити лошије. Поједине топлане траже да се и убудуће плаћа једна трећина фиксног дела рачуна који је до тада плаћан. Око десет динара по квадрату, односно за просечан стан 500-600 динара месечно. Испада да је лакше развести се него искључити радијатор с централног грејања.

Зашто?

Одбијањем да раскине уговор топлана крши закон и потрошачи имају право да је туже. Осим тога, додаје, по истом овом закону топлане би морале месец дана пред почетак грејне сезоне да изађу с новим ценовницима. Оне то још нису учиниле.

– Проблем с одјављивањем грејања с топлана настао је зато што Удружење топлана Србије годинама толерише високе цене грејања. Нису се бориле за што јевтиније услуге, каже Јовановић и пита где је завршио новац европских фондова намењен уградњи калориметара који би потрошачима омогућили да плаћају грејање по утрошку.

Због наводних техничких перипетија више од 1.000 корисника у Нишу, Јагодини и Новом Саду ни ове зиме неће моћи да се „скине” са мрежа својих топлана. За сада су, објашњава Јовановић, само поднети захтеви. Треба да се сачека сагласност.

Као пример колико је тешко одјавити се с топлана потврђује и случај  Новог Сада где су неке општине хтеле да раскину уговор о грејању и да пређу на дрва, али није било техничких могућности за то. У зградама нема других инсталација, а ни простора за складиштење огрева.

Нишке топлане делимично су попустиле пред захтевима удружења нишких скупштина станара и то тако што би привремена одјава са мреже била бесплатна уз репрограм дугова.

Упитан о чијем трошку ће се грађани искључивати с мреже, Милован Лечић, председник Удружења топлана Србије, каже, да су поједине топлане преузеле то на себе, па корисник своја дуговања неће морати да измири у потпуности до тренутка искључења, већ постоје разни начини да репрограмом плати дуг.

Свако ко раскине уговор с топланама може га и обновити, али се и нови прикључак плаћа. У појединим градовима потребно је издвојити од 1.000 до 2.000 по радијатору, док неке топлане, траже да се плати инсталисана снага за све претходне месеце у којима су грађани били искључени са грејања. На тај начин шаљу поруку да се завртање радијатора никоме не исплати.

Лечић упозорава да би они који се двоуме, да ли да наставе да користе услуге топлана или не, требало да знају да цена грејања убудуће неће бити иста током целе грејне сезоне. Новом уредбом владе, цена ће се мењати када год током грејне сезоне енергенти појефтине за пет, односно поскупе за три одсто.

– То значи да се цене за пола године, колико траје грејна сезона, могу мењати сваког месеца, уколико буде толиких колебања цене енергента који топлане троше. Ако, међутим, не буде промена цене ће остати исте од 15. октобра до 15. априла, до када званична грејна сезона и траје, каже он.

Највећа ставка у цени грејања су управо ови варијабилни трошкови, (гас, мазут, угаљ), због чега је и одлучено да цена грејања убудуће мора да прати цене енергената на тржишту.

– Није нормално да гас појефтини од 1. октобра за додатних 9,3 одсто, а да се то не укалкулише у цену коју плаћају крајњи потрошачи, закључује Лечић.

Извор: Политика

Oznake: ekonomija, Toplana