Pročitaj mi članak
На трагу приче како се најновији iPhone 5 производи у нељудским условима у кинеском Таи Јуану одлучили смо да истражимо колико далеко је корпоративни сектор спреман да иде у потрази за профитом и ширином тржишта уз што ниже трошкове производње.
По речима Ванг Иуа, кинеског новинара, услови у фабрици Фокцонн, иначе задуженој за израду новог модела iPhone 5, заиста су нељудски. Од бубашваба, смећа, па до катастрофалне хигијене – цео репертоар лоших радних услова је готово нестваран. Радници раде сатима без престанка и права на паузу, а прозори се одликују решеткама, наводно због спречавања самоубистава, што посао још више психички онемогућава јер све наликује затвору. Но, шта ако ово заправо и није лоша ситуација, барем када су азијске прилике у питању?
Затворски режим рада
Наиме, у петак је у великој трагедији у главном граду Пакистана Карачију потврђено како је након овонедељног пожара у фабрици одеће живот изгубило чак 289 људи. Готово истовремено је у илегалној фабрици обуће у Лахореу погинуло 25 радника након отворене пуцњаве. Оно што понајвише ужасава је то да су људи изгорели јер су „врата била затворена да радници не би напустили фабрику пре довршеног посла“. Како не постоји излаз за нужду радници су дословно пилили решетке на прозорима да би могли скочити кроз прозор с повеће висине. Власник фабрике је службено „у бекству“, власт нема правих закона о израбљивању, а контрола радних услова не постоји. Но, нити овај пример није најгори.
Дојче Веле је прије коју годину писао о једном етиопском ресторану у Берлину где је Етиопљанка радила „од јутра до сутра“ иу преко годину и пол зарадила пуних 500 €. Трафикинг доноси сличне примере, најчешће везане уз сексуалне услуге. Као што смо видели, Азија је дословно полигон за тежак и потплаћени рад. МекДоналдс кроз 16 сати дневног посла и 1,5 $ на сат производи играчке у Кини, Најке чини сличне ствари у својим „регрутним центрима“ широм југоисточне Азије, а свеукупно ради и до 218.000.000 деце (најчешће 5-7 година) широм света , преноси блогер Дух времена.
Црне листе фирми
Листа црне листе мултинационалних компанија почиње с Нестлеом који је још од 2005.године фирма са највећим бојкотом у Великој Британији и оценом британског етичког борда од 0.5 (од 20). Ту су и већ споменути Најке који је и признао кривицу на суду да израбљује раднике: упркос целодневном раду нису могли да зараде новац нити за три оброка дневнокоје им је на послу, погађате, наравно продавао Најке. На црној листи и бојкоту, ради спречавање модерног ропства, су и Кока Кола, МекДоналдс, Проктор анд Гамбле, Унилевер, Вал-Март, Глако Смитклине, Бакарди, Еккон / Ессо и Балфоур Беатти.
У Африци цвјета какао индустрија, у Индији деца клешу камен на каменолому, у Кини раде у рудницима и градилиштима, у Вијетнаму праве патике и мајице док на Филипинима раде на штетном хемијском гнојиву. Најбизарнија ситуација и пример овога је онај у којем се плаћају ММОРПГ играчи који скупљају злато у онлине видео игри. Предмети и имовина који се стекну у појединим популарним онлине играма могу се у правом свету другим играчима продати за готовину, преносио је својевремено Национал. Кинези и Мексиканци су тако плаћени 56 центи на сат да за рачун великих фиарми сједе у 12-часовним сменама за рачунаром.
Да се не заваравамо, ситуација није пуно боља ни н Балкану. Код нас под опаском радничких права постоји одређено радно вријеме, но све то дође на исто када радници месецима не добију тешко зарађене плате, тако да с правом можемо да говоримо о нрком виду ропству. Видели смо и случајеве када стране компаније нуде појединачне послове и на крају не исплате предвиђене цифре. Због корупциј у судству и полицији радничких права се без санкција крше свакопдневно.
Економисти ропство сматрају „потребом“
Тешко је за поверовати али постоји и отворена подршка за оваквом пословању. Тако познати економиста Џефри Сакс сматра да „број оваквих послова широм света није превелики, него премали“. То оправдава теоријом „компаративне предности“ у којој наводи како је боље да државе у развоју раде „оно у чему су боље“ од развијених држава јер „на крају сви профитирају“. Јасно, Сацхса очито занима само корпоративни сектор док људска права вероватно не играју улогу на светском економском тржишту. Професор економије Бењамин Повелл овакав готово ропски начин рада оправдава на начин да је и „САД прошао кроз сличне ствари у 18. веку“ те ће такав рад да резултира „бољим условима рада и синдикатима кроз којих пар десетљећа“.
Као закључак можемо навести жалосну чињеницу да је готово сва одећа, обућа и други предмети које већина тренутно има на себи плод рада тешко израбљиваних, а неретко и дечјих руку. Како је у данашње време тешко купити јефтину и донекле квалитетну робу, а да није произведена на велико у далеким азијским државама онда је и одлука о свакој куповини проблематична уколико се придржавамо високих моралних стандарда. Ако ништа друго – бирајте „Маде ин ЕУ“ производе, Бојкотирајте компаније које су доказани израбљивачи и купујте код мање реномираних произвођача домаће производње.
(Дневно)
