Pročitaj mi članakUzdržani pozivi da se obezbede osnovna prava na okupljanje i smire napetosti – to za sada dolazi iz Brisela povodom dešavanja u Srbiji. Da li bi uskoro mogao da poraste pritisak na vlasti Aleksandra Vučića?
Ситуација у Србији је напета: свакодневно стижу нови извештаји о полицијском насиљу против демонстраната, хапшењима – и оптужбама да власт ангажује батинашке групе против грађана.
Протести, започети после пада надстрешнице у Новом Саду у новембру, дуго су били мирни – али последњих дана насиље ескалира. А популистички председник Србије Александар Вучић сада жели још оштрије да се обрачуна с протестима, пише Дојче веле(DW).
Како Брисел реагује на ескалације у земљи кандидату за чланство у ЕУ? Амбасадор Европске уније у Србији Андреас фон Бекерат позвао је у саопштењу „све стране на смиривање напетости“. Свака сумња у прекомерну употребу силе од стране полиције мора бити прописно истражена, рекао је.
Европска комисија је на упит DW саопштила да пажљиво прати ситуацију. „Права на мирно демонстрирање и слободу окупљања морају бити поштована, а власти морају заштитити учеснике окупљања од повреда или насиља“, рекао је портпарол Европске комисије Гијом Мерсије.
Али оваква саопштења некима нису довољна. Критичари већ месецима траже оштрији курс према српској власти и председнику Вучићу.
Критика из Европског парламента
Један од њих је европски посланик Тонино Пицула, известилац за Србију. Хрватски социјалдемократа је критиковао то што ЕУ не показује јединствени и критичнији став према Србији.
„ЕУ овог тренутка нема мотива или капацитета да се другачије односи према малигном режиму Александра Вучића. За разлику од Украјине, недостаје компонента заједништва у ЕУ-у која би представљала притисак који би довео до компромиса и можда изласка на изборе“, рекао је Пицула за Н1.
Стратешки интереси Брисела, али и Београда, такође би могли да играју улогу у томе: Прошле године Немачка је са Србијом потписала Споразум о литијуму.
Осим тога, Србија је пријатељске односе са Русијом вешто користила, каже Антигона Имери из Центра за европске политичке студије (ЦЕПС) из Брисела. Из страха од приближавања Русији, ЕУ је била превише попустљива: „Та стратегија је пропала, ЕУ сада мора хитно да постави другачији тон.“
Губитак поверења међу људима у Србији
Али чак и након најновије ескалације насиља, ЕУ је наставила бусинесс ас усуал са Србијом и није експлицитно позвала владу на одговорност. „То је из геополитичке перспективе разумљиво, али постаје проблематично уколико се ствара утисак да се то чини на рачун основних вредности Уније,“ каже Имери.
Такав утисак додатно поткопава поверење многих људи у ЕУ – а оно је у Србији ионако слабо.
Више истраживања је овог пролећа показало да само око 40 одсто грађана подржава улазак у ЕУ, док је више од половине против. Друга истраживања додуше показују тесну трку.
ЕУ најважнији економски партнер
Међутим, не виде сви стручњаци стратегију Брисела према Београду као проблематичну.
„Мислим да је прерано оцењивати став ЕУ по том питању,“ каже Нина Вујановић из бриселског труста мозгова Бруегел. ЕУ је сигнализирала да прати ситуацију и то треба и даље да чини, каже она.
Уместо вршења притиска, ЕУ би требало да користи економске подстицаје – тако би ризик да се Србија приближи Русији био мали: „Србија има много већи привредни интерес да спроводи ЕУ реформе него да се окреће Русији,“ каже Вујановић. Земља је економски одавно снажно повезана са ЕУ.
Колики маневарски простор има ЕУ?
Притисак на Вучића и његове колеге могао би да се изврши економским средствима: ЕУ је обећала Србији 1,6 милијарди евра до 2027. године – међутим, та средства су везана за спровођење реформи.
„ЕУ би могла да одложи или смањи та средства ако утврди да земља не испуњава обавезе“, објашњава Вујановић. Тренутно изгледа да је Србија далеко од спровођења потребних реформи.
У извештају ЕУ о владавини права у Србији, објављеном у јулу, наводи се да и даље постоји снажан политички притисак на правосуђе и актере цивилног друштва, те да расте забринутост за безбедност новинарки и новинара у земљи.
Управо против тога студенти и грађани у Србији месецима излазе на улице – упркос опасности да их полиција ухапси или повреди. Ако насиље на протестима не престане, ЕУ би могла бити под све већим притиском да заузме јаснији став према Београду.
