Прочитај ми чланак

Живот под блокадом на северу КиМ: Малтретирање, иживљавање, понижавање…

0

У последњих седам дана стање са снабдевањем лековима, санитетским материјалом, инфузионим растворима је алармантно. Ако се овако настави, веома брзо ћемо доћи у стање праве хуманитарне катастрофе. Ми тренутно користимо последње резерве лекова, материјала, каже за РТ Балкан др Здравко Елек, директор КБЦ у Северној Митровици

Једанаести дан од увођења забране на Јарињу и на Брњаку до јутрос за улаз из правца централне Србије ка Косову и Метохији и непуна четири месеца блокаде за српску робу, стање за Србе на северу КиМ све је теже и неподношљивије.

„Ово постаје тешко малтретирање и иживљавање над народом. Данима већ нема никаквог одговора из Приштине зашто су Јариње и Брњак до јутрос блокирани, о разлозима за забрану уласка камиона са српском робом да и не говоримо. Ово је нe само малтретирање, иживљавање, ово је, и то нам посебно тешко пада, понижавање, удар на наше основно људско достојанство. Као да из Приштине хоће да нам кажу да ми нисмо људи, да могу са нама да чине шта хоће“, понављају и јутрос наши саговорници из Лешка, Лепосавића, Северне Митровице.

На удару су ђаци из Рашке који се школују у Лешку или Лепосавићу, студенти чији су факултети у Лепосавићу или Северној Митровици, много је радника из Рашке, околних села, из подкопаоничког краја, рудара, наставника, професора, који раде у Лепосавићу или Лешку. Сви они већ непуне две недеље не могу до школа, до радних места. Отварање Брњака јутрос људима ће само мало поправити ситуацију, и даље ће од Рашке до Лешка морати около, преко Новог Пазара, Рибарића, Брњака, Зубиног Потока, Лепосавића.

Блокирани су или су под сталном контролом приштинске полиције и алтернативни прелази који су се до недавно, уз велики ризик, али, могли користити. Сада кретање алтернативним путевима, посебно када су тензије повећане, једноставно није препоручљиво. Када су пре неколико дана косовски специјалци претукли тројицу српских младића у селу Вараге код Зубиног Потока, пре и после батина испитивали су их да ли су прешли из Србије на Косово преко једног од алтернативних прелаза.

Џаба су се младићи бранили да су били у шуми, да су секли дрва за огрев. Зимус су, близу Лепосавића, на једном од алтернативних путева пребијени отац и син.

За коришћење алтернативних, сеоских или шумских путева сада, уз обавезне батине, следује и привођење, високе новчане казне.

„За оне који хитно морају на Косово, алтернативе су до јутрос били или Мердаре, или пут Рожаје – Кула – Пећ, односно прављење круга од 150, 200 и више километара. Велики проблем је и што пут од Рибарића до Рожаја није завршен, на том правцу су свакодневни вишесатни застоји, семафори, гужве, путовање од Рашке преко Рожаја до Пећи па онда до Северне Митровице или Лепосавића траје сатима, понекад и пола дана. Још кад је гужва на српско – црногорској или црногорско – косовској граници, онда је то тек мука. Кад би барем дозволили да се на Косово може ући пешке и то би људима донекле олакшало живот, али, није њима намера да нам олакшају живот, напротив, они све чине да ми овде што теже живимо“, објашњавају наши саговорници са севера КиМ.

Један од саговорника прича да је пре неколико дана од Рашке до Северне Митровице преко Мердара и Грачанице путовао читавих 12 сати.

„Много људи са севера који су се 24. септембра ујутру затекли у централној Србији и даље чекају отварање Јариња и Брњака да се врате. Многи никада нису преко Мердара улазили на Косово па се сада распитују са којим се документима може ући, а са којим не може, могу ли на Косово са српском личном картом, са возачком издатом у Рашки… Многи се боје да возе путевима од Мердара преко Приштине до Северне Митровице, не познају те путеве, боје се да ће залутати“, причају наши саговорници.

„Аутобуси из Рашке преко Мердара за Грачаницу, Приштину, сада иду преко Краљева, Крушевца, Трстеника, неки и преко Крагујевца, Ниша, мора човек цео дан да одвоји за пут од Рашке до Северне Митровице“, каже саговорник.

У великом проблему су и људи са Севера који су до 24. септембра и затварања Јариња и Брњака лекове на рецепт набављали у Рашки, Новом Пазару или су морали до лекара у Краљево, Крагујевац. Они сада могу да изађу са Косова, али назад морају или на Мердаре или преко Црне Горе. Од јутрос у Рашку могу и преко Брњака.

„Људи се муче, довијају на разне начине, путују сатима, плаћају аутобуске карте, гориво за стотине километара. Распитују се ко иде преко Мердара у централну Србију, моле људе да им понесу лекове, а онда је проблем хоће ли полиција на Мердару одузети те лекове. Друима је нестало лекова, ћуте и трпе, чекају отварање прелаза“, причају Срби са Севера.

Тешко је стање са снабдевањем лековима, санитетским материјалом и у Клиничко болничком центру у Северној Митровици.

„У последњих седам дана стање са снабдевањем лековима, санитетским материјалом, инфузионим растворима је алармантно. Упозоравали смо и упозоравамо међународну заједницу, Кфор, Еулекс, све релевантне факторе да нам није дозвољено снабдевање, одговора нити реакције нема. Ако се овако настави, веома брзо ћемо доћи у стање праве хуманитарне катастрофе. Ми тренутно користимо последње резерве лекова, материјала, раствора које смо добили још крајем 2021. године. Сада је проблем и снабдевање вакцинама, ни то нам није дозвољено. И снабдевање кисеоником постаје проблем. Узрок свих ових проблема јесте у Приштини, у Влади Аљбина Куртија“, каже јутрос за РТ Балкан др Здравко Елек, директор КБЦ у Северној Митровици.

КБЦ у Северној Митровици годинама већ један је од главних стожера живота и опстанка Срба и на северу али и у енклавама јужно од Ибра.

„Тешко је заиста наћи речи, описати оно што нам раде Курти и његова власт. Јасно је нама да они чине све да нам живот учине што неподношљивијим, да се ми спакујемо једног дана, да кренемо одавде, да им оставимо и куће и земљу. На страну што из међународне заједнице, а овде су сваког дана патроле и Кфора и Еулекса, знају они шта се дешава, нема никакве реакције, што је и њих брига за све ово шта нам Курти и полиција раде“, кажи јутрос људи на северу КиМ.

Због блокаде за камионе са српском робом, у продавницама на северу робе из Србије је веома мало. У продавницама у Лепосавићу кисела вода је из Словеније, са Косова, све је више робе и из Северне Македоније, их Хрватске, која је, наравно, скупља од робе из Србије.

Извор: rt.rs

Ознаке: , , ,