Неистинит податак да су свака трећа девојчица и сваки седми дечак у Србији жртве инцеста, постало је средство којим поједине невладине организације извлаче паре од различитих фондова, пишу „Наше новине“.

Да су којим случајем ови подаци тачни, то би значило да је у односу на број жртава број починиоца ових дела толики да би се онда пола нације нашло у сфери екстремно тешке патологије, оцењују стручњаци за „Наше новине“.

Психолог Жарко Требјешанин уверен је да тврдње појединих НВО немају везе са реалношћу.

„Ради се о чистом претеривању. Врло је јасно да је организацијама које их пласирају циљ извлачење неке користи, пре свега лакши приступ разним фондовима. Не размишља се о жртвама, већ се на све гледа као на бизнис“, каже Требјешанин и додаје да са оваквом праксом треба што пре престати.

Требјешанин сматра да треба урадити озбиљно истраживање, неку врсту пописа на основу чега би се добиле валидне чињенице.

Милан Шкулић, професор са Катедре за кривично право на београдском Правном факултету рад ових организација пореди са гнусном пропагандом.

„Да су ови подаци тачни, тужилац и полиција би морали истог момента да реагују. Пласирање оваквих информација представља грубо вређање правих жртава и представљање великог броја грађана као најгорих злочинаца“, оцењује Шкулић и додаје да према званичним подацима кривично дело родоскрвљења чини веома мали број од укупно учињених кривичних дела.

„Број жртава инцеста је толико мали да се не може чак ни у процентима говорити о њима“, наводи професор Шкулић.

Сличног мишљења је и социолог Ратко Божовић који сматра да цифре које износе поједине НВО делују нестварно и да је проценат драстично мањи од оног који се представља.