Pročitaj mi članakGrađanima koji su izbegavali pozive prekršajnog suda preti opasnost pri napuštanju zemlje. Policija ima sve informacije, jer su podaci sudova umreženi u jedinstven sistem.
Само у престоници постоји око 2.000 људи који су починили око 6.000 прекршаја
Грађанима који су избегавали позиве прекршајног суда прети опасност при напуштању земље. Полиција има све информације, јер су подаци судова умрежени у јединствен систем.
Сви који су починили неки прекршај, а нису се одазвали на позив суда, у опасности су да буду враћени са српско-македонске границе, уколико путују на пример у Грчку. И то не само да буду враћени, већ и да буду, о свом трошку, спроведени у суд, у месту у ком се води поступак против њих.
Свако сам најбоље зна да ли је избегавао судски позив и да ли би против њега могла да буде издата општа наредба и потерница. Уколико ипак није сигуран, најбоље је да у регистру неплаћених казни провери да ли има неку неизмирену обавезу и одмах је плати.
Тренутно, у овом регистру има око 300.000 предмета. Постоји још једна база података – регистар изречених санкција и у њему је више од милион случајева. Овде, међутим, је реч о онима који су већ осуђени, па за њима сигурно неће бити издата општа наредба.
Према речима председника Апелационог прекршајног суда у Београду Зорана Пашалића, само у престоници постоји око 2.000 људи који су починили око 6.000 прекршаја, и који имају реалне шансе да суд против њих распише општу наредбу, на основу које полиција расписује потерницу. На основу овакве потернице они могу, приликом контроле на граници или било које друге рутинске контроле, да буду приведени код судије прекршајног суда.
– На сваком позиву прекршајног суда налази се и упозорење да ће се, у случају неодазивања, поступити по члану 189. Закона о прекршајима. То значи да је суд у обавези да, после другог неодазивања, распише наредбу за довођење окривљеног – каже Пашалић.
Ова наредба доставља се полицији. Уколико она из више пута не успе да пронађе окривљеног, јер је очигледно да избегава да прими судски позив – било да неће да отвори врата, а у стану се чује да има некога, или нико не жели о њему да да информацију на радном месту, или су у дворишту пуштени пси, па полиција не може да уђе, а окривљени неће да изађе – суд може да распише општу наредбу. На основу ње полиција издаје потерницу. Приликом саобраћајне контроле у ма којем делу Србије, особа може да буде приведена у суд у коме се води поступак или спроводи извршење.
Полиција има информације о окривљенима из целе земље, јер су подаци судова умрежени у јединствен систем. Тако неко може да почини прекршај у Суботици или Зрењанину, и због њега буде заустављен на ауто-путу нпр. код Ниша.
– Полиција, такође, има право да особу задржи 24 сата у полицијском притвору, уколико судија није доступан или нема дежурног судије – објашњава Пашалић. – Ово се односи на све прекршаје, независно од њихове тежине. Дакле, и на оне који су се паркирали на зеленој површини, и на оне који нису везали појас или су причали мобилним телефоном, и на оне који су починили озбиљан саобраћајни прекршај. Мера није везана за тежину прекршаја, већ за понашање окривљеног и његово избегавање правде.
Зоран Пашалић
Број оних који имају иза себе више прекршаја, па чак и по 50-60, није мали, а такви, по правилу, избегавају судске позиве у нади да ће доћи до апсолутне застаре од две године. Члан 189 а закона односи се управо на њих.
До сада, према Пашалићевим речима, још нико није враћен са границе јер је у питању драстична мера којом се ограничава једно од основних уставних слобода, слобода кретања. Зато судови још проверавају да ли су се стекли сви услови, пре него што издају опште наредбе – да ли је лице позивано на суд, да ли му је уредно уручен позив, да ли је свој недолазак оправдао валидним доказом (службено путовање, пут у иностранство, лекарско уверење…).
За оне који путују на одмор, па због тога не могу да дођу на заказано рочиште, идеално је да се раније писмено обрате суду са доказом да путују. Такође, ако је неко измирио казну непосредно пред путовање, није лоше да провери да ли је уплата прокњижена. Уколико није, довољно је да достави доказ суду да је казна плаћена.
