Pročitaj mi članak
Лекари, војници, пилоти и даље су привлачни нежнијем полу. Симболишу снажне, стабилне, храбре, племените и уредне људе, који породици могу да обезбеде сигурност и заштиту.
Све је почело и пре него што су жене остале без даха пред Ричардом Гиром као „официром и џентлменом“, а пилот Том Круз их оборио с ногу у филму „Топ ган“. Када је Мир Јам написала роман „Рањени орао“, прича о неодољивости униформисаних мушкараца већ је важила као опште место. За њима се подразумевано уздисало, многе девојке су чекале свог капетана, маштале да ће их кроз живот водити сигурна „чизма“, надале се да ће баш оне скидати значке са нечијег ревера.
Официри су били на гласу као снажни и стабилни мушкарци, а уз везу са њима се куповао и углед у друштву. Одувек је било „оног нечег“ и у белим мантилима. За њима су се окретале не само даме за удају, него и њихове мајке и очеви, јер је доктор био и остао – савршена прилика за брак њихових ћерки.
Пилоти су родитељима деловали као авангарда, али зато су девојкама били позив на узбудљиву авантуру, којом ће сигурно дотаћи небо. Док су девојчице певале „Све би секе љубиле морнаре“ а маме им браниле, многи су се смејали песми Радета Јоровића „Жене воле официре“. Ту је и прича о згодном ватрогасцу који спасава људе из пламена, ризикујући сопствени живот.
Времена су се, можда, променила, али униформа као фетиш је преживела. Девојке још „падају“ на типове са војничком беретком, и даље желе да се угреју испод пилотске јакне, неретко их засени и полицијска шапка, понекад безусловно поштују бели мантил. У покушају да „преведемо“ зашто воле униформисане мушкарце, разговарали смо са психотерапеутом др Зораном Миливојевићем.
– Људи заправо не реагују на униформу, него на значења која јој приписују – каже Миливојевић. – Она на првом месту симболише мужевност и подсећа на архетип правог мушкарца, јунака који је спреман да жртвује себе зарад неког вишег добра. Жене у њему виде заштитника, способног да се побрине за њену и сигурност породице.
БЕЗ МАНТИЛА ВИШЕ НИЈЕ ЗГОДАН
Када кроз Дом здравља „продефилује“ доктор, многе девојке занеме.
А онда, пошто нека успе да га освоји, на првој кафи схвати да без мантила уопште није тако згодан и занимљив.
Овакве сцене нису искључене, јер се дешава да жене изгубе жељу за мушкарцем када га виде без униформе. Миливојевић каже да је добро када то укапирају, јер значи да су се заљубиле у своју представу и отрезниле тек када су се сусреле са реалношћу.
Други моменат је, додаје саговорник „Живота плус“, да се униформа повезује са формалним ауторитетом. Још од детињства се таква врста односа гаји према, рецимо, полицајцима и официрима. Зато се дешава да се он активира у каснијим годинама, што се понекад испољава као фасцинација мушкарцем у униформи.
Недостаје и трећи моменат, па да се склопе коцкице овог мозаика. А због њега…
– Осим сигурности и снаге, униформисани мушкарац делује и уредно и чисто, што је женама врло важно. Једно истраживање је показало да је многим припадницама лепшег пола привлачан мирис „чистог веша“. У том смислу, управо овакви типови одају утисак чистоће – објашњава Миливојевић.
Од цртаних до неких озбиљних филмова, шаље се порука да имамо разлога да верујемо полицајцу или војнику. Ако залутамо или нешто изгубимо, обавезно, саветују нам, њима треба да се обратимо за помоћ. Због тога нам понекад делују доброћудније од цивила, па не морају ни да доказују да су добри и поштени. Колико је то оправдано?
– Полицајци, рецимо, важе за оне који штите закон и налазе се на страни добра. Униформисани људи су често у улози спасиоца чији је задатак да заштите жртву и јуре прогониоца. Зато су, у дубоким менталним структурама нашег колективног несвесног, они витези који даме спасавају од аждаје – каже психотерапеут и додаје да је у већини случајева оправдано што се „костим“ поистовећује са вишим вредностима, јер на неки начин „обавезује“ на племенитост у професионалном и приватном животу.
Не падају све даме на све униформе. Некима су најпривлачнији официри, који су некада важили за иконе правог мушкарца са добром платом и загарантованим станом. Пошто то више није тако, Миливојевић каже да је привлачност остала због пројекције витеза, која женама омогућава да се осећају као дословце припаднице нежнијег пола.
Прича о белим мантилима се, с друге стране, није много променила, па је њихова величина у очима девојака исто снажна.
– Увек је добро имати неког за лекара – сина, ћерку, снаху или зета, јер свако може да се разболи, а доктор има и колеге на које може да утиче. Уосталом, они су „спасиоци“, јер помажу болесним, а притом имају добар статус у друштву – каже психотерапеут.
Међутим, колико униформа уме да завара? Шта ако (или када) жене схвате да се иза ње заправо крије обичан слабић или неко ко није ни племенит ни поштен? Миливојевић објашњава:
– Људи се труде да се представе на различите начине, да бисмо о њима мислили добро, поштовали их и прихватили. Некада је то лажна слика, па се иза маске коју носе крије нешто сасвим друго. То је као када би личност била продавница са излогом, у којем стоји нешто на основу којег процењујемо да ли унутра има оно што нам треба. Па, ако смо заинтересовани, улазимо.
Када укапирамо да се неко лажно представио, тада знамо да оно што је било у излогу, не постоји у продавници. Неке мане ни не могу да се примете и појаве се тек касније, када из униформе „изађе“ личност, мада има и оних који се и у приватном животу понашају као на терену – са претераним ауторитетом, агресивно, насилно… Зато свака жена мора да зна да се испод маске и костима крије личност коју прво треба да упозна, па тек онда да јој се диви.
Женска фасцинација униформом је оно што сваки мушкарац зна, а многи желе и да „искористе“.
Наш саговорник подсећа да је то често један од разлога због којих момци бирају овакве професије, јер им уз испуњење животног сценарија, доносе и лакши пролаз код лепшег пола.
(Вечерње новости – Татјана Лош)
