Pročitaj mi članak
(Политика.рс)
Таксиста Мишко и његов анонимни пријатељ су природни, непрскани фудбалски стручњаци.
Припадају типској групи занесењака који гледају по цео дан мале лиге београдског фудбала. Од пионира Вождовца, па све даље, и све више, ка јачим лигама… Препознају се тако што су им џепови пуни семенки, што су интимно повезани са мајкама судија и што у својим фасциклама чувају досијее свих играча и тренера. Познају их у душу, знају како дишу, које су им јаке стране и слабе тачке… И, што је најважније, знају колико вреде.
Мишко таксиста и његов пријатељ имају још једног друга. То је Дејан Анђус, новинар разбарушеног стила који на ТВ Коперникус уживо води спортске емисије.
У једној од таквих епизода, које по Анђусовој енергији и чињеници да на језику углавном длака нема, те би се његов начин вођења емисија могао поредити са раним радовима Џерија Спрингера и каснијим радовима Милојка Пантића, укључио се један гледалац. Он је поставио питање, Дејан је одговорио.
Последица тог дијалога који се водио док је гост емисије био потпредседник Црвене звезде Небојша Човић, говори о дијагнози нашег фудбала, о ситуацији у нашем новинарству и још по нешто о стању нашег друштва. У све три категорије, као што ћемо видети – играмо у лиги из које се не испада.
Гледалац је питао Анђуса да ли је истина да је он недавно, у хотелу „М”, тражио да му нови тренер Звезде Славиша Стојановић, исплати 15.000 евра, уз тврдњу да га је управо Анђус довео на Маракану.
Анђус је то потврдио у емисији. Рекао је да је заиста разговарао с новим тренером Звезде Стојановићем, у присуству загонетног таксисте Мишка.
И, успротиви се Анђус – није било речи о 15.000, већ о 12.000 евра – јер је то десет одсто од 120.000, колико годишње зарађује нови тренер Звезде. Новинар је објаснио како је текла судбина поприлично анонимног тренера, рођеног на југу Србије, који је још као дечак отишао у Словенију, да би свој круг затворио доласком на Маракану. Ако је то за Славишу Стојановића била бајка, онда су ваљда добре виле, у лику и делу тројица пријатеља, заслужили провизију! А 12.000 евра није мало на ову скупоћу.
Таксиста Мишко и његов пријатељ, према причи коју нам је испричао Анђус, схватили су, после дугог лупања главе, ко може бити спас за Звезду. То је Славиша, специјалиста за рад са узгајањем младих играча и експерт за вођење екипа у немогућим условима. Ваљда је то усуд људи рођених на југу Србије.
По Анђусовој верзији, фудбалска бајка која се претвара у трилер или можда „црни талас” – како вам драго – наставља се овако: Мишко и његов пријатељ отварају досије „Стојановић”, који је једно време био и тренер репрезентације Словеније. Потом фасциклу предају Анђусу, а овај идеју преноси руководству Звезде.
Челници на Маракани пристају. И тек тада Анђус подсећа тренера Звезде да је ред да својим пријатељима исплати 10 одсто уобичајене менаџерске провизије. Иако нигде нема уговора и потписа. Анђус овде негира да је било икаквог покушаја рекететирања и уцене. Новинар је, додуше, послао поруку тренеру да не заборави ко су му прави пријатељи.
Таксиста је, поентира Анђус, ипак заслужио менаџерску провизију. Сада је, дакле, лопта у дворишту тренера Стојановића.
Челници ФК Црвена звезда ствари гледају нешто другачије, па упућују дугу лопту ка Анђусу. Донели су одлуку да поднесу кривичну пријаву против новинара. Грешни тренер који ваљда сада схвата где је дошао и ваљда му је нешто јасније зашто су његови одавде збрисали, има принципијелан став. Тако су му сугерисали адвокати, кажу нам у Звезди. Тренер потврђује да су га поменути људи посетили у хотелу и да му је Анђус објаснио да дугује паре његовом пријатељу. Где год да додате лопту у овој причи, Мишко је неизбежан.
Новинар Анђус, међутим, одбија сваку помисао о било каквој афери. Категоричан је: ни он, ни Мишко, ни трећи пријатељ, ништа ни од кога нису тражили на силу. Таман посла да су претили. Само су пријатељски учинили новом тренеру Звезде. Њих тројица су покренули везе и шпица за бајку је кренула. Само је недостајао чаробни прах, али свеједно: Славиша се од фудбалске жабе, претворио у принца.
А у Звезди – ништа ново. Са тренером који је пристао да ради за 120.000 евра годишње, што је ситниш и за овакву фудбалску сиротињу каква је наша, некада славни клуб који балансира на ивици амбиса, коначно треба да заустави апсолутизам Партизана. Можда је Анђус у праву, можда садашње руководство стварно нема визију. Таксисту Мишка су на тренерској клупи могли да добију за 12.000 хиљада евра годишње.
Да су се ценкали, добили би га и џабе. Ако, далеко било, са Топчидерског брда оде и Стојановић, шта треба да учини Џаја? Да позове такси и каже:
– Вози, Мишко – на Маракану!
