Pročitaj mi članakE, baš neću. Pazi šta ti kažem. Neću iz inata... Ponekad nam tako detinjstvo prođe u inaćenju. Namerno nećemo da jedemo. Ni da učimo, niti da slušamo nastavnike. Radimo nešto samo da bismo "napakostili" roditeljima. Ili da bismo vršnjacima pokazali da smo bolji i važniji.
Деци се тај „манир“ прашта, јер она не умеју рационално да расуђују. Али, понекад нам читав живот прође у инату. Упишемо школу коју не желимо, радимо посао који нас не испуњава, улазимо у брак са неким кога не волимо, такмичимо се у животним дисциплинама које нас заправо не занимају. Али ето, заинатили смо се да све то можемо, па смо се онда доказали себи и другима. Јесмо ли, међутим, срећни? Да ли смо, док смо „терали мак на конац“, осетили истинско задовољство или нам је само било важно да се инатимо до краја, да не поклекнемо? А онда смо се после, почетног заноса, уморили. Истрошили.
Ако кренемо од изреке да је инат најгори занат, онда је јасно да је то истеривање каприца штета коју правимо прво себи, па онда другима. Инаџијско понашање се објашњава као инфантилно, јер се одиграва по принципу бесмисленог супротстављања зарад супротстављања. Па зашто се онда инатимо? Зато што имамо потребу да бранимо стереотип који смо успоставили, а који нам се оспорава, сматра теоретичар културе др Ратко Божовић.
– То је заправо игра стереотипа – каже саговорник „Живота плус“. – Када се наша представа доводи у питање, ми свим снагама „ударамо“ на слику која је руши. То вам је ситуација у којој једна будалаштина креће на другу, једно глупарење на друго, једностраност на другу једностраност. Инаћење је индивидуално или колективно истеривање становишта које припада нама, ми га сматрамо релевантним и интересним, па због тога покушавамо да оспоримо оно другачије. Суштински, инат значи тврдоглавост, једнодимензионалост и крутост на погрешном месту у глави.
Када се инатимо, ми демонстрирамо моћ предрасуда које поседујемо. Због тога што, како каже Божовић, долази из нашег богатог казана ирационалног, инат увек иде у пакету са осветом. А где је освета, ту су и мржња, нетолеранција, егоизам и егоцентризам.
ПЕТОГОДИШЊАЦИ И ТИНЕЈЏЕРИ
Иако за инат не постоји старосна граница, родитељима се чини да су њихова петогодишња деца највеће инаџије на свету. У том узрасту одједном почињу да одбијају послушност, праве се да не чују када им маме кажу да сложе играчке, неће да ручају, дуре се за сваку ситницу. Психолози кажу да је то у „опису“ њиховог доба, па родитељи треба да буду мудри и да, уместо да губе живце и вичу, на леп начин допру до својих малишана. Инат на инат у овом случају оставља трајне, негативне последице. Исто се дешава у тинејџерским данима, када су деца по правилу бунтовна и инаџијским ставом доказују да су много велика и важна.
– Све је то мозаик једног те истог. Ако себе сматрамо мудрошћу света, онда оспоравамо све што се од нас разликује. Читава данашња комуникација са другима се води у стилу ината, баш као и читава политика, јер када једна страна дође на место друге, онда крећу освета и инат. Нећемо да прихватимо да неко резонује и дела другачије од нас, јер смо ми мера ствари – објашњава културолог.
Инатимо се родитељима, пријатељима, партнерима. Лако потежемо „ороз“, убеђени да на то имамо право, јер смо исправни, правдољубиви, поштени. Нећемо да нас нико прави будалама. Углавном се доказујемо, а да не знамо у чему и због чега. Нећемо да идемо тамо, одбијамо да сагледамо ствари из другог угла, хоћемо како ми хоћемо, нећемо како други хоће. Претње у стилу: „Запамтићеш ме“ наша је мантра. Инатимо се шефовима, наводним непријатељима, противницима које смо сами креирали. Па када крене по злу, оно нам се само обије о главу. Јесмо ли способни да на личним грешкама научимо да од ината нема горег заната и да би зато требало да се „манемо рђавог посла“?
– Када бисмо имали ту ауторефлексију, не бисмо се ни инатили. Али, ту и јесте апсурд. Не постоји аутокритичност, што значи да је онај који се инати већ у менталној структури која му заклања умно резоновање. Он нема проживљену варијанту виђења оног другог, нити је кадар за толеранцију, разумевање разлике, схватање да свако има право да искаже своју различитост, а да притом не буде сатанизован. Ако као претпоставку комуникације имате мржњу, нетрпељивост и освету, онда она не може да функционише. Зато што је инат више у домену ирационалног, не можемо много да утичемо на њега – сматра Божовић.
То што одбијамо да послушамо неког, да уважимо његово мишљење или му испунимо жељу, што контрирамо често објашњавамо као поседовање чврстог карактера. „Неће нама нико да соли памет“, лого је са којим наступамо. Дичимо се сопственим инаџијским маневрима, убеђени да смо особе од става. Јесмо ли?
– Тај став може да буде проблематичан ако је укопан у ровове наших предрасуда. Онда нам је проблем да видимо ствари као целину. Међутим, стварна објективност значи да мислите и логиком другог, оног који размишља различито од вас. А не да истерујуте правду тако што идете мишљу:“Ако ниси као ја, онда си споран“. Такво размишљање је заправо дефект комуникације и значи убиство толеранције у разговору – објашњава Божовић.
Док се инатимо, обично нисмо свесни колико далеко можемо да одемо у томе. Тврдокоран став који смо заузели прети да ескалира у прави рат, а у њему смо сами највеће жртве. Губимо пријатеље, партнере, колеге. Ускраћујемо себи послове, шансе, тренутке за уживање. Хранимо се негативним емоцијама којих се тешко ослобађамо. Губимо свест и себе у њој. И све се то дешава зато што је, како каже саговорник, онај ко се инати заправо објект, а не субјект комуникације. Таквим понашањем негирамо сопствену моћ и супериорност, доказујући оно супротно – рањивост и инхибицију. Али упркос томе, не одустајемо. Под плаштом праведности, опет претимо речима: „Ћераћемо се још…“.
Иако потиче од турске речи, инат се обично дефинише као српска „посластица“, која се тешко преводи на друге језике, па се и доживљава као наш бренд. Божовић каже да инат јесте ствар колективног, менталитетског наслеђа.
– Зато га је и тешко оспорити, јер спада у појмове дугог трајања. Он природно иде са осветом, по принципу: „Сада ћемо ми вама показати ко смо и какви смо ми“.
