Pročitaj mi članak* Kako vidite rezultate izbora?
Ово су врло необични избори…
* Нисте били на листи?
Нисам, јер нисам учествовао у кампањи, био сам у Лондону због обавеза, живим у два града.
* Али сте део покрета МИ?
Да, ја сам део покрета МИ-глас из народа. Неки људи су се љутили што нисам ту, али ја имам моје животне обавезе и не могу да гатам када ће бити расписани било који избори. Ова земља је доспела у ситуацију да је стално у некој предизборној кампањи. И јуче чујем да се опет спремају неке промене и биће опет нека предизборна кампања. Не сутра, али наредних месеци. Човек не може да подреди свој живот нечијој вољи за предизборну кампању.
* Да се ваша иницијатива није растурила, да ли бисте нашли времена да будете у Београду последња два и по месеца?
Не знам, јер сам се удаљио јер сам схватио да није до мене. У политици сам цео живот као новинар, а не политичар.
* Шта вам фали да бисте били политичар?
За све морате бити таква личност. Ја нисам таква личност.
* Каква?
Морате имати политички инстинкт, што кажу – бити политичка животиња. Шимон Перес је рекао да, да бисте били политичар, морате бити параноик и нарцисоид.
* То затичемо свуда, а у политичком животу имамо толику нарцисоидност да доводи до ратова, великих сукоба и брине само о себи. Нема других богова осим мене. У реду, није само да сте били заузети два месеца, него сте се удаљили. Како се вама чине ови избори?
Најјачи утисак је мала излазност. То је лош знак, јер људи треба да преузму одговорност за своју земљу, а не да се ослањају на друге.
Други утисак је да опада подршка гарнитури која влада последњих 12 година. Избори нису били у целој Србији, а они су добили 16 000 гласова мање. То је јасно и владајућој гарнитури. Зато су кренули у широко окупљање. На тај начин су успели да се некако одрже, али процес пада подршке је ипак у току.
* Из вашег личног искуства као одговорних људи који нису нашли начин да остану заједно окупљени око једне идеје, шта је то што фали да би анимирали људе да узму ствари у своје руке?
Чини ми се да се један део опозиције ослања на инструкције и подршку неког другог. Кад њему није у интересу, те политичке партије (ја то не зовем опозицијом) једноставно бојкотују изборе за интерес онога на кога се ослањају.
* Ко може да буде тај који има интересе и може да утиче на опозицију?
То су махом западне земље. То је нека традиција. Добар део партија се ослања на Запад. У овој варијанти је то Америка. Запад не постоји, то се лажно представља, постоји Америка и нико више. Постоје амерички вазали – као што је Европа, ЕУ. Али, ако је заинтересована, Америка води главну реч.
Проблем је у томе што они који се ослањају на америчку подршку кроз америчку амбасаду, они не разумеју да америчка амбасада има и друге интересе и да америчка амбасада због тих својих интереса подржава и неког другог. У овом случају знамо кога – владајућу гарнитуру. И, владајућа гарнитура, колико се мени чини, ту подршку америчке амбасаде плаћа издајом Косова.
У сенци ових избора, и те америчке подршке – скривене, али стварне – владајућој гарнитури, прошао је један ужасан процес у Северној Митровици. Тамо се уз подршку Српске листе, значи власти у Београду, продају српски станови албанским инвеститорима. Чак је продата и кућа Оливера Ивановића. Била је аукција. Његов син је хтео да купи, и Српска листа га је спречила. Око 200 станова и локала у главној улици у Северној Митровици је продато албанским инвеститорима. Новац нема боју, али постоје неки стратешки циљеви, а Србија је, ипак, држава.
* Гледамо јавни наступ који је проруски. Ако је овакво стање ствари на руку Америци, онда ту нешто није логично. Не можемо рећи да носиоци власти „фурају“ само „америчку причу“.
То је технологија. Они веома добро знају шта народ мисли. Они веома добро знају какво је већинско расположење и онда пласирају такав наратив који у основи нема никакве везе са оним што се стварно дешава. То је стара превара, у свим земљама. Зеленски, који је пројекат рушења Украјине, добио је 75 посто подршке на изборима, јер се залагао за приближавање Русији. Они тачно знају шта народ мисли. У томе је та читава обмана. Ту је обмана.
Када је реч о Русији или Западу, ту је нејасно шта се стварно дешава: видели смо гласање за резолуцију о Сребреници и ко је која позиција, али на жалост, аутори те резолуције који су притискали остале земље, имају у овој земљи, Србији, статус пријатеља. Још увек имате председника Владе који говори да је наше опредељење ЕУ. Без резерве! Ок- опредељење, али морају да се испитају ти односи. Не можете ви нас проглашавати на најгори могући начин, и то лажима за које се зна да су лаж, а да ми упорно идемо тамо.
* Ако је политика тражење најбољег могућег решења…
Па то није најбоље! У томе је проблем.
* Је ли решење да сада заратимо са целим светом?
Зашто бисмо ратовали? Решење је да се преиспита политика са њима, са ЕУ пре свега, и да се реално процени где је место Србије. Требало би изучавати Кримски рат, средином 19. века, када је Србија, много мања, остала неутрална. Могуће је пронаћи начин, али за то се траже људи са великим капацитетом, знањем и храброшћу. У политици је неопходна храброст да бисте донели одлуке које су у интересу ваших земаља.
* Изгледа да смо веома храбри, приказују нам се сусрети на врху…
То је наратив. По том прихватању обмане кроз наратив, Србија је већ чланица ЕУ. То је та технологија: једно се говори, а друго се ради. И то драстично.
Наравно, крајњи резултат ће бити како је реалност, а не наратив!
* Шта је то по вама?
Бићемо захваћени у вртлог међународних промена, али у многим стварима можемо да закаснимо. Јер, требало би ипак базирати основе политике тамо куда иде свет. Јер, ми сад живимо у огромним, суштинским, глобалним променама, за које је сада јасно шта ће бити, али се још нису институционализоване. Ми морамо да препознамо где је ту наше место, јер то је амбијент у коме ће живети генерације у следећих сто година.
* А јел разумете ви куда иде свет?
Ја лично разумем, јер ми је то посао.
* Куда иде?
Свет иде у једну потпуно другачију структуру, долази до формирања нових глобалних интеграција. Неке су глобалне, а неке су регионалне инкорпориране у глобалне интеграције. И носиоци будућег глобалног развоја су управо те интеграције. А кључне земље у њима су оне које имају привредне ресурсе, интелектуални потенцијал и људство.
* Значи Кина?
Не само Кина. Она има интелектуални потенцијал, а не само људство. Не можете ви само куповати, морате нешто и да правите.
Ствара се архитектура – другачији финансијски ситем. Неће бити за дан, али може бити много брже него што се претставља. То је свима јасно. Неки игноришу, а други ћуте и раде.
Обично се говори о Бриксу. Он није једини. Најмоћнија организација је ШОС. Шангајска организација за сарадњу која сада прелази у војну сарадњу. Носиоци ће бити евроазијски простор, а то је било јасно и пре сто година.
* Ми се бринемо шта ћемо овог лета. Ако ЕУ нуди 6 милијарди евра за овај регион, за земље које буду сарађивале са њом како треба. То није сто милиона, колико смо добили од Кине. То значи да највише новца и потпоре за индустрију стиже са стране коју мало минимизирамо у овом разговору, а она је ипак доминантна…
Прво мора да се зна шта је тај новац. Од 2001. до 2021. оно што зовемо помоћ ЕУ Србији је 3 милијарде евра. За то исто време, уцењивањем Србије да спроведе реформе, ми смо 95 одсто свог финансијског тржишта препустили страним банкама из ЕУ. За то време су те банке изнеле из ове земље око 100 милијарди евра у готовом новцу. Према томе, о чему се ту ради? То је велика обмана. Не само у Србији. Тако обмањују и Пољску, Румунију… То је једноставно модел пљачке.
Истовремено, под изговором реформи се урушава привредна структура ове земље. Она је принуђена да буде увозник многих ствари. А одакле увозимо? Од оних који су нас терали на реформе које су значиле урушавање наше производње.
* Са друге стране, највеће инвестиције ипак долази са те стране?
Које инвестиције? Ми смо применили статистички модел где кредите које узимамо од западних банака књижимо као западне инвестиције! А то нису инвестиције. Има компанија које долазе и инвестирају један део, а други део ми субвенционишемо. А чиме? Па тако што дижемо кредите од тих истих компанија. То је зачарани круг који мора да се прекине!
Србија је природно богата земља, има врло јак интелектуални и пословни потенцијал и мора се дати шанса домаћем инвеститору. Па нека он сам тражи своје партнере, а не да га тражи председник државе.
* Украјина је јутрос гађала територију Русије ракетама америчке производње. Упркос упозорењу да им се неће свидети одговор. Колико смо близу… нећемо да плашимо…
У Украјини је рат Русије и Запада на територији Украјине. Сваки рат има своју логику која је формирана оним зашто је дошло до рата. А дошло је због тектонских промена на глобалном нивоу, где Запад после 300 година губи главну улогу, али то не може да призна и прихвати. Не постоје лимити тог лудила. Ситуација је потпуно ирационална. Бојим се да ће доћи до великог рата, да је ово само почетак.
* Спомиње се нуклеарно оружје. Има ли победника у таквом рату?
Има. Увек неко преживи. Проблем је што већина људи на Западу уопште није свесна о чему се ради.
Пре месец дана је бивши директор МИ6 Ричард Дирлав упитао – да ли сте свесни да је Британија у рату са Русијом? То је био шок који је потиснут. То је одбрамбени механизам људи да не желе да верују у оно што виде. То је људска природа, али се не смеју игнорисати процеси који су у току.
Још гора ствар је политичка елита која је у Западној Европи и Америци као у бившој Југославији – куд се баш они нађу у одређеном моменту на тим функцијама? Бледе фигуре у Немачкој и Француској, Британији или Италији, Шпанији – у којој људи уопште не знају ко је председник владе.
У Америци је парадржавна структура показала да уопште није важно ко је председник Америке. А председник Америке је најјача институција у САД. Са Бајденом су показали да нема везе ко је председник Америке.
Слом система.
По нашим медијима се пише да је Запад пропао. Није, има тамо акумулације националног богатства, много паметних људи. Немају приступ јавној речи, али постоје. Запад није пропао него је пропао модел друштва и систем по коме су функционисали. То је проблем Запада који он не жели да призна ни по коју цену. Е, сад, да ли ће јавност сакупити снаге да пружи отпор, то је могуће, али није сигурно. Јер, нема могућност. Скоту Ритеру су узели пасош на аеродрому. Погледајте – Трампа руши пореска инспекција. Невероватно.
Стање је забрињавајуће у смислу будућег развоја.
* Хоће ли се светска јавност наћи под истим кровом да предупреди катастрофу светских размера?
Из мог искуства – да. Али, немате начин.
* Улица није начин?
Улица никад није била спонтана, увек је неко организовао. Погледајте Британију – Најџел Фараж говори оно што већина мисли, а њему су укинули рачун у банци због тога што говори и ни једна банка неће да му отвори рачун. То иде дотле да ја добијам поруку од моје банке да купујем храну која није здрава. Банка ми препоручује да пређем на вегетаријанску храну! Јер, све се плаћа картицама и они све контролишу. Баш је мучно.
* Иницијатива деснице у Европи је да се бринем прво о себи, па о америчким циљевима. Да ли десница има шансе да натера своје земље да стану у том рату са Русијом?
Мислим да не. Прво шта је десница у данашње време?
* Орбан?
Он само говори оно што је интерес његове земље.
Кључни проблем није та вештачка идеолошка подела, него то што је Запад уништио институцију друштва. И зато немате никакав осећај обавезе према својој земљи, средини, комшији. Једноставно нема друштва.
Прво се мора то вратити. Борис Џонсон је добио изборе јер је говорио да се мора вратити друштво. Он је то касније издао, али хоћу да кажем да мора да се врати институција друштва и да човек осећа одговрност према свом комшији и другима.
* Шта је са остатком света?
Он има много јаче цивилизацијске корене. То су Иран, исламске земље, Русија, Кина. Молим вас, немојте следити предрасуде о исламу. Ислам је за Запад проблем јер они верују у нешто. То су друштва која имају корене, друштвени амбијент који чини његов идентитет. Већина тих земаља се није тога одрекла. Да ли зато што су сувише велике, или нису стигли јер је то кренуло пре пар деценија… али сада на Западу имате оно што се зове цивилна религија. ЕУ је једна од цивилних религија. Бесмислено. А стварна религија која је темељена на историјском искуству – ње нема.
* Религије доводе до рата…
Приступ доводи до рата. Религијски приступ.
У Америци имате екстреман покрет који каже да човек може да каже да је црнац или белац иако то није. Да је мушко или женско. Сад ученици у школама кажу да су мачка или пас.
*…екстреми нису аргумент… Хајде да причамо о Ирану у коме жене немају права…
Екстреми симболизују процесе.
* Хоћемо ли вас још видети?
Сада сам у Београду.
