Pročitaj mi članak
Научна истраживања о томе има ли живота изван Земље до сада су била привилегија страних научних института, али уколико се неки облик битисања ван наше планете развије заслуге у томе могао би да има и тим младих научника са Института за физику у Београду. Они покушавају да у обичној кухињској рерни развију облик живота који би могао да преживи у условима који владају на висини од 40 до 50 километара од Венерине површине, где је температура око 50 степени, а средина кисела “као у акумулатору”.
У рерни марке “Алфа”, загрејаној на 50 степени, налази се девет епрувета у којима под различитим експерименталним условима живи један од два соја микроорганизама који се у природи могу наћи међу гејзерима америчког националног парка Јелоустон.
– На Земљи има микроба који живе на температурама од чак 150 степени, као и оних који живе у изузетно киселим срединама, али не постоје они који истовремено живе и у једним у у другим условина, а то је облик живота који овде покушавамо да развијемо – каже Александар Богојевић, научни сарадник Института за физику, који је осмислио и води овај експеримент.
Замисао је да се експериметални услови у којима живе ови екстремофили постепено мењају у све непогодније, што би их терало да еволуријау како би опстали.
– Еволутивне промене настају тек након смене више генерација. Код људи нова генерација настане за двадесет, тридесет година, док су микроорганизмима за то потребне недеље. За настанак жељеног облика миркоорганизма потребно је да дође до смене неколико стотина генерација, што значи да би дужина овог експеримента могла да се мери месецима и годинама – објашњава др. Богојевић.
Он додаје да би у случају настанка оваквог микроба, они то научно отркиће поделили са светским научним-истраживачким центрима са којима Институт за физику сарађује, при чему би се разматрало и његово слање на Земљину близнакињу. По његовој процени, ако експеримент успе ови микроорганизми би могли да буду послати већ на првој следећој мисији на Венеру коју планирају Сједињене Америчке Државе.
Микроби би у току живота на Венери везивали угљен-дикосид и ослобађали кисеоник, што би смањивало јак ефекат стаклене баште на њој, а са њим и температуру. На тај начин би се стварали погоднији услови за живот, па би Венера у даљој будућности можда могла да постане и ново станиште човека.
Поред Богојевића, на овом експерименту раде Игор Смолић (35), астрофизичар и научни сарадник Института за физику, Ана Парабуцки неуробиолог и Влада Јовановић (32) еволуциони биолог, запослени на Институту за биолошка истраживања “Синиша Станковић”, Јана Огњеновић (28), биохемичарка, научна сарадница на Хемијском факултету у Београду, Тања Берић, доцент на микробиологији и Томица Мишљеновић, еколог. Њима се повремено придружују и полазници из Истраживачке станице „Петница“, за које је ово вредан увид у ток истраживачког рада.
Сви ови млади научници, поред посла који иначе раде, свакодневно проводе по осам и више сати радећи на експерименту и не жале се што за то не добијају новчану надокнаду, већ одају утисак да се у вредном раду и добро забављају.
-Занимљиво је радити на нечему што комбинује учења из многих научних области. Ово је право бављење науком, нешто попут Милеровог експеримента, све услове у рерни смо сами направили – каже неуробиолог Ана Парабуцки и наглашава: “Ако би овај експеримент успео, то би показало да је живот на Венери могућ, што би могло да значи и да већ сад тамо нешто расте”.
Еволуциони биолог, Влада Јовановић објашњава да они у току експеримента стварају И фосилне записе сваког новог облика у који првобитни микроорганизми еволуирају.
-У овом експерименту се испитују и границе живота на Земљи, он даје увид у то шта се током еволуције на њој дешавало и шта се дешава – каже Јовановић и додадаје да је задовољство радити на овом експерименту, као и да је сјано то што су овде окупљени научници из различитих области брзо научили да говоре истим језиком.
Морална дилема
Теоријски физичар Александар Богојевић истиче да и кад бисмо створили облик живота који би могао да се развија на Венери, морали бисмо да се запитамо да ли имамо право да га шаљемо на њу.
– Пошто наука још није одговорила на питање шта је живот, ми можемо само да утврдимо да ли на Венери постоји живот какав познајемо на Земљи, али не и да ли га има у неком нама непознатом облику. Организми које бисмо послали на њу, могли би да угрозе већ постојећи живот – каже Богојевић.
(Блиц)
