Pročitaj mi članak
Пре 97 година Срби су добили свој марш уз који су гинули и песму о којој су сневали. Тачно на данашњи дан 1918. године први пут је одјекнула у Србији песма “Марш на Дрину”.
12.10.1918. године “Марш на Дрнини” је први пут одјекнуо улицама Ниша, тек ослобођеног у Првом светском рату, а уз звуке марша победоносно је корачала Дринска дивизија српске војске.
Корачница “Марш на Дрину” настала је на почетку Првог светског рата, кад је српским војницима требало ојачати моралну снагу за одбрану домовине. У ратовима које је наш народ водио за ослобођење и уједињење од 1912. до 1918. настале су многе песме, кола, маршеви који одишу победничким духом и описују како су се српски сељаци у вртлогу рата бранили од силне Аустроугарске војске.
И традиционална корачница “Марш на Дрину”, композитора и војног капелника, Станислава Биничког, настала је 1914. на самом бојишту на Церу.
Текст за ову корачницу написан је тек 1964, а написао га је познати српски дипломата, новинар и книжевник Милоје Поповић Каваја. У част 50 година од Церске битке, у то време деветнаестогодишњи Каваја, написао је речи за ову корачницу која је своју популарност и славу стекла не само у Србији вец и широм света.
Сигурно је да је Бинички препознатљиву композицију посветио првој победи српске војске, која је на Церу до ногу потукла неупоредиво надмоћнију Аустроугарску војску. али поједини извори говоре и да је композитор био дирнут не само храброшћу српског пука, већ и јуначком погибијом неустрашивог и омиљеног пуковника Стојановића.
Ова композиција је врло брзо постала популарна, посебно на Солунском фронту, као и у време турнеје српске војне музике по Француској, па су је интерпретирали и оркестри савезничких армија. “Марш на Дрину” је досегао толику популарност да ни сада није реткост да се ова нумера изводи као свечана песма на слављима широм Србије, посебно у руралнијим срединама, где се више негује традиција и сећање на војничку, ратну и јуначку прошлост наше земље.
Тако су се често младе девојке на дан свог венчања при изласку из родитељске куће испраћале с овом нумером, а обичај је био да, док је у Србији служење војног рока представљало законску обавезу, да се млади војник при кретању на одслужење војног рока бодри стиховима композиције Биничког.
Не назива се ова нумера без разлога “традиционалном корачницом”, она у себи заиста носи сећање на херојску прошлост, страдања, а пре свега величанствену победу малобројне српске војске над аустроугарским агресором.
“Марш на Дрину” је песма која представља незаобилазни део српског културног наслеђа и током свог небројаног извођења она се надограђивала, модификова и мењала у мотивацијском, симболичном смислу, јер иако су текст и мелодија остали исти, она је годинама добијала ново значење и ново место у култури сећања српског народа и превазишла је своју првобитну симболику и тематску везаност за битке на Церу и победе у Првом светском рату. Ова песма је симбол уједињења Срба, симбол снаге и истрајаност у борби за слободу, симбол јуначког духа, а пре свега мира.
Извор: Телеграф
