Pročitaj mi članak
(
(МОНДО/Илустрација: Гуливер))
Историја праксе померања казаљки часовника два пута годишње на летње и зимско рачунање времена сеже у Први светски рат.
Као кључни аргумент за промену времена увек се спомињала уштеда енергије, али неки тврде да се и не уштеди „бог зна шта“.
Током ноћи која је пред нама у већем делу Европе и неким деловима света казаљке на сатовима померају се сат времена унапред и почиње летње рачунање времена.
Могућност „шетања“ казаљке сат унпред и уназад први пут озбиљније је почело да се разматра крајем 19. и почетком 20. века.
Предлог је још 1895. године изнео новозеландски ентомолог Џорџ В. Хадсон, а десетак година касније сличну идеју имао је и Британац Виљам Вилет. Он је као аргумент изнео уштеду енергије. Осим тога, имао је и „лични разлог“, јер је као љубитељ и играч голфа пожелео још који сат дневне светлости у вечерњим сатима да мрак не би прекидао игру.
Ипак, летње рачунање времена први су увели 1916. године Немачка и њени савезници у Првом светском рату, како би уштедели на угљу, тадашњем главном енергенту.
Следеће године из истог се разлога „акцији“ придружила и Британија са својим савезницима, док су Русија и САД причекале још коју годину.
По завршетку рата, уз изузетак Британије и још неколицине држава, већина је света укинула померање казаљки на сату све до раздобља Другог светског рата.
После 1945. године пракса је од државе до државе била различита, у многим је деловима света због протеста пољопривредника и учитеља летње рачунање времна је укинуто, али када је седамдесетих година наступила велика енергетска криза свет је опет почео да се враћа старој пракси.
Бивша Југославија „летње“ и „зимско“ време први пут је увела 1983. године.
И поред бројних истраживања која доказују велике уштеде, на пример електричне енергије на јавној расвети, појавиле су се и теорије према којима готово да и нема разлике у потрошњи.
У прилог овој другој теорији наводе се додатни трошкови прилагођавања неких великих машина у индустријском сектору.
Данас је пракса још увијек актуална у скоро целој Европи, Северној Америци те спорадично на деловима других континената.
Русија је пре две године, поле 30 година, последњи пут померила казаљке сата унапред и отад их није мицала натраг на зимско (стандардно) време.
Тадашњи предсједник Дмитриј Медведев рекао је да ће трајна промена благотворно деловати на његове суграђане, решавајући их стреса и неких болести.
Иначе Европа и САД не померају сатове у исто време. Док се сатови у Европи према напред обично померају последњег викенда у марту, у САД то однедавно чине три недеље раније.
То су издејствовали разни лобији, нарочито они великих малопродајних ланаца, који су жестоком борбом успели у Конгресу да „искамче“ додатних неколико недеља летњег времена, односно додатних неколико недеља с више дневног светла у вечерњим сатима.
То има позитиван утицај на њихов промет јер више купаца после посла код њих наврати по дану, него по мраку.
До пре две године, разлика између Америке и Европе била је две недеље, а пре 2005. године два су континента била мање-више потпуно усклађена, пише Дневник.хр.
