КАКО ПАМЕТНИ ТЕЛЕФОНИ мењају наш мозак и утичу на здравље

0

Иако научници нису још сигурни да ли технологија уништава наш мозак, сагласни су да ствара зависност и изазива депресију, показало је истраживање.

Серију истраживања покренуо је Бизнис Инсајдер и она су проучавала како зависност од апликација може утицати на понашање.

Док су неоспорне користи употребе наших паметних телефона који нам пружају гомилу информација на длану и омогућавају бржу и лакшу комуникацију, све су израженији и њихови недостаци.

Велике количине информација и узнемиравање које непрестано стижу на наше паметне телефоне, таблете и рачунаре негативно утичу на наше когнитивне способности и свеукупно здравље.

На физичком нивоу, како преноси Пословни пулс, повећавају ниво хормона стреса у телу, убрзавају пулс, скраћују дах и стежу мишиће. Споменуте телесне реакције су у људској еволуцији имале јасну функцију – да нас физички припреме да одреагујемо на опасне ситуације, а не да одговоримо на службене мејлове, позиве или СМС-ове!

Али, како истраживања показују, све су израженије последице које технологија оставља и на когнитивне способности.

Одвраћа пажњу и слаби способност концентрације

Редовно бомбардовање информацијама захтева од нас мултитаскинг способности. А наука је доказала да мултитаскинг није урођен људима. То се барем односи на 97,5 посто популације у друштву која не поседује високу способност да успешно обавља неколико задатака симултано. Ометање концентрације и пребацивање с једног задатка на други, повећава шансе да направимо грешку али уједно и повећава висину кортизола у крви.

Успорава наше мисаоне процесе

Људски мозак може да обради само одређени број информација, око 60 битова у секунди. Под притиском велике количине информација које морамо да процесуирамо морамо да одлучимо који су вредни нашег мисаоног ангажмана. На крају, то доводи до тога да се све мање ослањамо на наше памћење, а све више на наше уређаје. Наука је доказала да људи који усвајају комплексне информације из књиге, а не с екрана мобилног развијају дубље разумевање и концептуално размишљање.

Доприноси анксиозности и депресивности

Све су израженији негативни утјецаји и на расположење. Чак 86% Американаца изјавило је да осећа константну потребу да проверава е-маил пошту и друштвене мреже што их чини појачано анскиознима. Исто тако, није више тајна да посећивање Фацебоока чини младе депресивнима. Што више прегледају Фацебоок, то су несрећнији показују истраживања. Поред тога, апликације попут Тwиттера развијају снажне зависничке склоности.

Зависност од паметних телефона?

Хтели ми то да признамо или не, без паметних телефона осећамо се попут зависника ком недостаје дрога. За то није крив наш паметни телефон, већ мноштво апликација које се налазе на њему. Те су апликације осмишљене на начин да се стално враћамо њима по „ново искуство“. Задовољство које осетимо када нетко лајује нашу поруку или коментар служи као награда нашем мозгу и полагано али сигурно ствара зависничко понашање. Проблематично је што, попут коцкања, то чини на непредвидив начин што додатно појачава залуђеност таквим апликацијама.

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!

УКОЛИКО ИМАТЕ ЖЕЉУ ДА ПОДРЖИТЕ РАД ПРОДУКЦИЈЕ „ЦЕНТАР” И РАД ПОРТАЛА „СРБИН.ИНФO”, ДОНАЦИЈЕ МОЖЕТЕ УПЛАТИТИ ПУТЕМ СЛЕДЕЋИХ ЛИНКОВА:

ХВАЛА И БОГ ВАС БЛАГОСЛОВИО!