Koliko god da građane plaše munje i gromovi, još ih više brine činjenica da, kako kažu upućeni, ne postoji univerzalno sredstvo zaštite od grmljavine. Ipak, određena pravila ponašanja mogu svesti opasnost na minimum.

Колико год да грађане плаше муње и громови, још их више брине чињеница да, како кажу упућени, не постоји универзално средство заштите од грмљавине. Ипак, одређена правила понашања могу свести опасност на минимум.

Путања муње толико је непредвидива, а удар снажан да нико ко се нађе на отвореном простору не може бити безбедан. Погибија две девојчице јуче у центру Александровца показала је да фаталан исход може да се деси и у самом језгру града, иако су у урбаним срединама људи мање угрожени од удара грома.

– Ова последња несрећа од јуче показује да човек може и на улици да страда. Удар грома није строго усмерен, он има своје канале дуж електричних линија сила. Он тамо где се намерачио, тамо се празни, удара у земљу то јест у објекат или човека. Нема строгог правила и зато и нема стопостотне заштите – упозорава метеоролог Недељко Тодоровић.

Најсигурније је, каже, да се за време грмљавине склоните у чврст, затворени објекат. Премда, како истиче, ни громобрнаи нису стопостотна заштита. Ипак, када се човек нађе у затвореном простору, са обавезно затвореним прозорима и вратима, он не ремети магнетно поље као када је на отвореном, објашњава Тодоровић.

Страдају поред утичнице, на планини и у води

Пожељно је и да се држите подаље од електричних уређаја и утичница, јер се гром преноси и кроз инсталације.

– Давно је страдала једна девојчица која је седела поред утичнице у кући. Гром је ударио трафо-станицу или електрични вод, а напон се пренео до утичнице. То је толико јак напон и толико велика струја да она пробија све, нема ту неке специјалне заштите. Генерална заштита је фарадејев кавез. Рецимо, аутомобил је фарадејев кавез зато што је обложен са свих страна металом и спољно налектрисање не пробија унутра. Међутим, код модерних аутомобила је невоља у томе што се у случају пожара када изгоре инсталације блокирају и врата и онда човек може да страда на посредан начин – каже Тодоровић.

Могућност да вас гром удари на улици у граду ипак је мања него када се ради о отвореним пољима, усамљеним дрвећима, планинама.

– На многим планинским местима сам видео спомен плоче страдалима од удара грома. На високим планинама су чешћи удари грома. Страдају сточари са овцамама када се сколне испод дрвета, гину чак и фудбалери на равном терену. Знам случај да је дечко страдао на језеру, купао се и само му је глава вирила из воде, а гром га је ударио тачно у главу. И на Ади циганлији је погинуо човек који је излазио из воде – присећа се Тодоровић.

Лезите, чучните на отвореном

Ако већ не могу да се сакрију у затворени објекат грађани опет имају начина да се заштите од грома, истиче др Милан С. Савић, професор на Електротехничком факултету.

– Најбоље је да током невремена легну или чучну јер што су више изнад земље то су јаче електрично поље и већа мета грома. Такође, требало би да скупи ноге како би се избегао таковани напон корак и пролазак струје преко земље кроз цело тело. Добра заштита је и удолина или канал – објашњава Савић.

С друге стране, дрво никако није добар громобран.

– Кад удари гром у дрво струја пролази кроз гране и стабло, по површини се шири ваздушни притисак и висока температура због чега није добро да се ико налази у близини на метар два јер може задобити смртоносне опекотине. Такође, у кућама са дрвеним гредама које немају заштиту може доћи до пожара када гром захвати електричне инсталације – наглашава Савић.

Ако већ имају прилику да се склоне у омање просторије грађани би требало да обрате пажњу на њихову спољашњост.

– Битно је да тај простор буде оивичен металом кроз који ће струја проћи приликом удара грома. На тај начин свако ко је унутра биће заштићен од директног удара и повреда – каже Савић.

На фудбалским теренима рефлектори и громобрани често нису довољна заштита за играче.

– Рецимо на Ади Циганлији громобран штити публику на трибинама, али не и играче на другом крају терена. Зато је најбоље увак прекинути утакмицу – тврди Савић и додаје да су удари грома толико подмукли па се дешава да погоди торањ са стране, а не у врх.

Најважнији савети за заштиту од грома:

– сакрите се у затворену просторију са металним оивичењима, громобраном и затворите врата и прозоре

– скупите ноге, држите се даље од утичнице

– сиђите у удолину или канал

– уђите у аутомобил

– чучните или лезите на отвореном

– кишобран са металним врхом посебно привлачи гром, али нећете бити много заштићенији ако скупите ову опрему

– искључите сву технику из зида у кући или стану или ставите специјалну заштиту на ове инсталације

Највеће заблуде о удару грома:

– мобилни телефон, ланчић или накит изазивају гром

– не можете спасити човека којег је ударио гром тако што ћете га закопати у земљу

– човек кога је ударио гром не може пренети струју на оног ко му масира срце или даје вештачко дисање

Искључити технику из зида

Како би заштити телевизор или компјутер од удара грома грађани би требало да ову технику искључе из утичнице или набаве јој специјалну заштиту.

– Није довољно да те уређаје угасите већ и да им извучете каблове из зида. Постоји и пренапонска заштита за електричну инсталацију која се ставља код бројила, али и на продужним кабловима – каже Савић и истиче да је ова заштита потребна и у објектима где постоје громобрани.

Масажа срца и вештачко дисање једини спас након удара

Док не дође Хитна помоћ човеку кога је ударио гром морају помоћи очевици несреће.

– Ставите му један длан на грудну кост, а други на корен своје шаке, исправите руке у лактовима и масирајте срце непрекидно све док не дође Хитна помоћ. Немојте претерано пристискати грудну кост. Можете му дати и вештачко дисање, али никако га не померајте са тврде подлоге – истиче др Нада Мацура из Хитне помоћи.

Заблуде о мобилном телефону

– Једна од највећих заблуда јесте да мобилни телефон може да изазове удар гром. Истина је да ови телефони немају јонизујуће зрачење које може да привуче гром – наглашава Савић.

Izvor: blic.rs

Oznake: gromobran, zaštita, Marko Tašković, Mateja Beljan, udar groma