Pročitaj mi članak
Није нимало неозбиљно то што је свакоме његово дете мали Ајнштајн, ево доказа да се заиста и рађамо као генијалци, само то изгубимо негде успут, при одрастању. Ево шта још губимо током уласка у свет одраслих:
Супер метаболизам
Јесте ли икада размишљали о томе зашто бебе немају проблеме са тежином, док ми одрасли стално кубуримо са салом? То је зато што деца имају браон масно ткиво. За разлику од нашег одвратног белог сала које нам се таложи око стомака, руку, ногу, и уопште, свуда где је непожељно, дечје браон масно ткиво „усисава“ калорије које затим спаљује, правећи од деце слатке мале пећи за аутоматско спаљивање непотребних калорија.
Замислите само ту уживанцију. Одраслом човеку би било довољно пишљивих 85 грама овог чудотворног браон масног ткива да сагори око 500 калорија на дневном нивоу, што значи да бисмо били у дефициту од 5 килограма на годишњем нивоу не радећи ништа осим седећи на гузици (која би притом бивала све мањом и мањом). Нажалост, огромна већина људи закорачи у одрасло доба лишена овог чудотворног масног ткива, па само деца имају привилегију да уживају у мршављењу без напрезања, што уопште није фер, јер не умеју да цене то што имају.
Супер мозак
Не каже се безвезе да су деца као сунђери који упијају и усвајају све што виде, чују и осете. Бебе се рађају са око 100 милијарди неурона, што их у поређењу са бројем неурона одраслог човека чини генијалцима. До своје треће године, клинци имају око 15 000 синапси по неурону, што је скоро три пута више од одраслог човека у напону физичке и интелектуалне снаге. Захваљујући тој чињеници, дечји мозак константно упија и обрађује податке из околине, и то на нивоу одраслог генијалца, што ће рећи да су бебе по природи ствари све одреда мали Ајнштајни, само их зезне одрастање.
Само, има ту једна мала зачкољица – имати толико неурона без одговарајућег броја синапси би било исто као да имате завидну колекцију најбољег оружја на свету, и само грашак и пасуљ као муницију, а на то се отприлике своди наш одрасли мозак. Како би одрастао човек полудео када би се бавио свим информацијама и надражајима које покупи у току дана, негде око пете године живота се број синапси смањи за две трећине, како би нас ослободио сувишних интелектуалних радњи.
Телепатија
Природа је уредила ствари тако да човек закинут за неко чуло као компензацију добије појачање оног чула које већ поседује – тако, рецимо, слеп човек чује и најмањи шум који би просечном човеку промакао. На исти начин функционишу и бебе – док не науче да се вербално изражавају, поседују натприродну моћ читања невербалног говора људи око њих, и толико су веште у томе да научници ту њихову вештину пореде са читањем мисли.
Вашингтонски Универзитет за учење је 2007. Године спровео експеримент у коме су учествовала одојчад од 18 месеци. Експеримент је показао да бебе могу да „намиришу“ сваку емоцију коју гајите иако физички не показујете ништа од својих осећања. Најбоље од свега је то што се та њихова вештина не ограничава само на људску врсту – друго истраживање је показало да шестомесечне бебе које никада нису имале било какав контакт са псима могу да повежу лавеж различитих раса паса са њиховим фотографијама. Дакле, бебе могу да комуницирају са свим живим бићима, иако не умеју да говоре.
Нажалост, ову вештину губимо оне секунде када прозборимо прву реч и кренемо да разговарамо са одраслима који су углавном ужасни у невербалној комуникацији, и убрзо се стапамо са њима, лишени своје супер моћи.
Изоштрен вид
Универзитети у Шефилду и Лондону су спровели оглед у коме су учествовале две групе беба – прва је била група шестомесечне деце, а деца из друге групе су била стара девет месеци. Обе групе су добиле по два сета фотографија – једне са људским, а друге са мајмунским лицима. Пре тога су им показали по једно лице из прве групе. Испоставило се да су шестомесечне бебе без проблема на слици уочиле човека и примата које су виделе уживо, док су деветомесечна деца могла да препознају само човека, док су им сви мајмуни били исти.
Зашто се то дешава, и како то да је само три месеца довољно да изгубимо ову способност? Деца су као мали сунђери, упијају све јер не знају да филтрирају информације, и све им је битно.
Мозак нас, одраслих људи, је презаузет да би се бавио трицама попут распознавања мајмунских лица. Не само то, не умемо ни да видимо боје на начин на који их виде клинци који још нису проговорили.
Када проговоримо, што се отприлике дешава у периоду између седмог до деветог месеца старости, наш мозак полако почиње да усваја само идеју боја, уместо да их заиста види на начин на који их види дете, са свим нијансама и већим интензитетом него што ми старији можемо и да замислимо.
Супер слух
Слух нам је и данас веома важан, а можемо само да замислимо колико је био битан нашим далеким прецима, када је и милисекунда упозорења пред напад предатора значила разлику између живота и смрти.
Тако функционишу и дечје уши – сваки звук је од изузетне важности, био то глас мајке у другој соби или веш машина у процесу рада. Међутим, како старимо, увежбавамо мозак да се фокусира само на одређене звуке, и потискујемо оне мање битне како не бисмо додатно преоптеретили мозак да процесуира и такве, небитне, информације.
Научници су студијама доказали да чак и бебе старе само пар дана савршено разликују свој матерњи од страног језика. Када су суочили енглеске бебе са говорницима из Француске, деца су много више пажње обраћала на француски језик, јер им је, будући да им је до тада био непознат, привукао више пажње.
(Cracked.com)
