Pročitaj mi članak
За дочек 1923. године Београђани нису много марили, јер је био пре Божића, 1933. је било свечано, али је црквени празник био најважнији, да би после рата Нова година била централни празник, а Божић је прогнан из штампе
Дуго после Првог светског рата новогодишња славља су била ретка и неуобичајена. Београђани су до тада навикли да пре Божића посте и да тек од седмог јануара почну да свечаре, галаме и лумпују. Сменом календара 1919. године, када смо укинули јулијански и прешли на грегоријански календар, Српска православна црква наставила је да обележава празнике на дотадашњи начин, па нас је нови календар од тада пре Божића уводио у Нову годину.
Празновање пре рата
Пре девет деценија, 1. јануара 1923. године новине не помињу Нову годину, већ су се на насловној страни потпуно посветиле актуелним политичким догађајима, попут Пашићевог договора са муслиманима, а новинари пишу и о посети краља Петра сиротишту, као и о „жучној расправи на универзитету“. Тек у дну треће стране листа „Време“ стоји кратка вест о прослави Нове године. Истини за вољу, новинари пишу и ово:
„… иако непризната, пошто нам долази пре Божића, званична нова година је дочекана синоћ и код старих Београђана. Свуда је било свечаног расположења и веселости. Најотменији Београд скупио се у просторијама ‘Српскога краља’. У играма и конфетама очекиван је час када ће се угасити светлост, испратити стара и дочекати нова година. Од дама које су биле присутне, истицале су се у елегентним тоалетама г-ђе Пашић, Влајић, Вучо, Делини и г-це Вељковић, Татић, Капетановић, Торбица, Бајлони…“
Зато су о Божићу штампани празнични бројеви за неколико дана, јер се током овог великог празника није радило, а „Време“ је имало специјалне, свечане додатке посвећене овој великој светковини.
Већ деценију касније, новогодишњи написи, али и карикатуре били су обимнији. Новине су приказале свињу на којој је писало „Срећна нова 1933. година“, а поред духовитости фото-репортери су испратили и санкање сва три сина краља Александра. Неколико дана пре Божића, 4. јануара, новинари пишу како „пада цена вина и дивљачи пред Божић“, као и о магли која омета уредан саобраћај београдских трамваја.
У божићњем броју, који је такође обухватао неколико дана, јавности је велики празник честитао краљ, као и патријарх Варнава.
Карикатура из ондашњих новина осврнула се на светску економску кризу из тог доба. Илустратор је представио Америку као зубара, а Европу као пацијента, уз речи стоматолога како ће „извадити све златне зубе, пошто болесној Европи и овако не требају јер неће имати шта да једе“.
(Вечерње Новости)
