Pročitaj mi članak
(Курир)
Најтеже је код банке добити стамбени кредит. Осим што је реч о великом задужењу на дуги рок, што аутоматски значи и детаљну проверу обимне документације, клијенти морају због осигурања живота да плате и лекарски преглед, а у појединим случајевима приложе чак и негативан резултат теста на сиду, како би добили полису.
Додуше, ове услове постављају осигуравајуће куће, али банке без уплаћеног осигурања углавном не одобравају хипотекарне кредите.
Ни мањи износи зајмова нису безазлени у погледу тражене документације.
„За рефинансирање кредита од 200.000 динара код једне стране банке тражили су ми уобичајене потврде о примањима, али и пријаву пребивалишта и обавезно три телефонска броја: код куће, на послу и број мобилног“, објашњава Београђанин Р.Б.
„Оно што ме је зачудило јесте што су ми тражили здравствену књижицу на увид, као и једну фотокопију. На питање зашто им је то потребно, само ми је речено да је то „стандардна процедура банке““.
Јасно је да банка на овај начин, у ствари, проверава послодавца свог будућег дужника, јер, ако здравствена књижица није оверена, послодавац не плаћа своје обавезе према држави, па је питање да ли их редовно измирује и према својим запосленима.
То представља и потенцијалну опасност по банку, без обзира на то колико кредит који се узајмљује био мали.
Банке, већ стандардно, траже од сваког клијента, чак и за обичан „дозвољени минус“, да наведе личне податке и чланова своје породице.
Најобичнији образац за кредит садржи питања попут: брачног стања, број деце и других издржаваних чланова домаћинства, број оних који имају приходе, висина плате супружника. Траже се и детаљи о месту пребивања: да ли је реч о стану или кући, изнајмљеном простору, или оном у родитељском или можда сопственом власништву.
Неретко захтевају се и одговори на питања да ли поседујете аутомобил и друге некретнине, као и приходе по неком другом основу.
