Pročitaj mi članak
Почетак процеса у коме се тражи рехабилитација Милана Недића, српског премијера за време окупације током Другог светског рата, изазвао је велике полемике у јавности.
И док се у судници утврђује да ли су генералу Недићу пре седам деценија ускраћена основна права, ван ње расправа је са правног давно отишла на терен историје и политике. Рехабилитацијом сарадника окупатора стављамо се на страну поражених у рату и обављамо ревизију историје, тврде противници рехабилитације, док супротан табор сматра да је Недић убијен од стране комунистичког режима и да је без судске одлуке проглашен за квислинга и ратног злочинца.
Зашто део стручне и политичке јавности мисли да би требало, односно да не би требало рехабилитовати Милана Недића, питали смо историчара Бојана Димитријевића и високог функционера СПС Бранка Ружића. Због мишљења да би Недића требало рехабилитовати, Демократска странка је покренула процедуру искључења из свог чланства Бојана Димитријевића.
Бојан Димитријевић, историчар: Заштитио Србе
Често се питање своди на прост одговор: да или не рехабилитацији генерала Милана Недића? Управо је то најопаснији доживљај његове историјске улоге у окупираној Србији од 1941. до 1944. године. Околности су све, само не просте. Остављена од политичке елите која је после априла 1941. одлетела савезницима, окупирана Србија није имала превише простора за преживљавање. Комунистички устанак утицао је на немачке окупаторе да почну са страховитим одмаздама над становништвом од лета 1941. Тада на сцену, под притиском окупатора и преостале политичке јавности, ступа генерал Недић и преузима кормило нечега што је названо Српска влада. Њу је формирала и четири године касније расформирала немачка Команда Југоистока.
Тешко да је генерал могао да послове своје “владе” води без супервизије окупатора, и ту треба разумети његове ставове и новинску пропаганду, прогон и хапшења противника. Иако се све време борио против устаника, он је ипак остављао врата за договор са националним покретом отпора. С друге стране, успео је да својом акцијом против комуниста смањи драстичне репресалије које су Немци започели у Србији. Прихватио је више стотина хиљада избеглих Срба из других крајева бивше Краљевине, организовао је снабдевање и преживљавање. Коначно, није имао никакав утицај на питање судбине јеврејског становништва које су од првог дана окупације водили немачки војни и полицијски органи. Тенденцију да се он оптужи за холокауст (па посредно и Србија) треба одбацити, јер су и Срби и Јевреји заједно страдали од окупатора. Недићу треба дати оно на шта сви грешници имају право: на поштено суђење и на олакшавајуће околности.
Бранко Ружић, високи функционер СПС: Спречимо срамоту
Србија је земља чуда, земља где је могуће залагати се за ретроградне снаге, ревизију историје, лаж и срамоту. Досетили се да иницирају рехабилитацију Милана Недића?! Човека који је све време водио пронацистичку пропаганду, био изразити антикомуниста, борио се против партизана и спроводио антисемитску политику? Човека који је директно одговоран за злочине специјалне полиције у Београду, али и за концентрациони логор Бањица кроз који је током рата прошло 24.000 људи.
Уосталом, зар се за некога ко је средином 1943. године лично био у посети Хитлеру може негирати да му је био одани слуга или неко ко је желео то да буде? Није могуће да до тада није знао за Хитлерове злочине широм Европе, холокауст, Aушвиц, али и да ли је могуће да је помислио да са страхотама Јасеновца Хитлер није био упознат?!
Недић је те 1943. године од Хитлера тражио бројнију жандармерију под својом контролом, више војника у тзв. Српском заштитном корпусу и то, наравно, у борби против партизана. Дакле, тражио је подршку од Хитлера за вођење грађанског рата у Србији, а не за очување мира. Нема сумње да је Недић био одан Хитлеров савезник. Био је немачки службеник на позицији председника марионетске владе, са задатком да обавља прљаве послове за своје послодавце. Уосталом, Недића су наши западни савезници изручили Југославији да му суди. Сматрам да је једини истински антифашистички покрет у Другом светском рату у Југославији био партизански. Србија би морала да престане да рехабилитује квислинге и сараднике окупатора и да настави одлучно да негује партизанску антифашистичку традицију. Све друго нас удаљава од Европе, али и од Русије.
Извор: blic.rs
