У последње време све је више оних који „воле“ Србију али је напуштају. Сви они иду јер овде немају могућност да зараде, да наплате своје знање, таленат… Свима њима су уста пуна љубави према Србији али одлазе, не остају да се боре за Србију!

Постало је модерно опраштати се од Србије путем „фејсбука“ писањем објава или постављањем фотографија са описом. Сви ти људи жале што морају да напусте Србију, што њихову „драгу“ земљу воде идиоти, што морају да оду да би напунили своје стомаке и сви до једног одлазе у сређене земље, на Запад, баш у оне земље које су криве за уништавање, њима драге, Србије.

Да ли је ситуација у земљи добра? Не, није, шта више, очајна је! На власти су, већ 15 година, издајници, хоштаплери, сецикесе, странци харају земљом, нестајемо али то је разлог да се боримо! Да се боримо и изборимо са свим недаћама, да устанемо и да кажемо доста је. Да све који су одговорни за ову ситуацију сместимо тамо где им је место. Али за борбу треба храбрости, за борбу треба одрицања, а ови који земљу напуштају то не желе. Они желе „нормалне“ животе. Пун стомак, „селфи“ у ресторану неког познатог града Европе, нови модел „Ајфона“, скупу гардеробу, једноставно желе конфор који ће им бити пружен у „сређеним“ земљама. Сви ће они пристати на било које услове како би доспели тамо. Пристаће да говоре туђим језиком, да шетају туђим пољима и улицама, да славе туђе хероје и празникe, да буду грађани другог реда, само да би напунили стомак. Пристаће на то да им деца не буду Срби! Како то да не буду Срби ако су им родитељи Срби? Тако што то дете неће расти у традицији Срба, већ у традицији земље где се родило, неће учити о српским херојима, већ о туђинцима, неће се дружити са својом браћом, већ са странцима, неће говорити својим језиком већ ко зна којим. 

Ко ће вам чувати кућни праг ако ви одете? Ко ће обилазити гробове ваших предака ако вас не буде? Ко ће вам, господо, лечити мајку и оца ако ви одете? Где ће вам, браћо, кости бити сахрањене?

Ако сте одлучили да идете онда идите. Идите и никада се не враћајте, јер ако вам је свуда боље него овде ни не заслужујете да се назовете Србима. Ипак пре него одете, подсетићу вас на једну песму, песму чувеног Алексе Шантића.

Остајте овдје! Сунце туђег неба, неће вас гријат ко што ово грије. Грки су тамо залогаји хљеба, гдје свога нема и гдје брата није. Од своје мајке ко ће наћи бољу?! А мајка ваша земља вам је ова, баците поглед по кршу и пољу, свуда су гробља ваших прадједова.

Извор: Илија Вуксановић

Ознаке: љубав, Илија Вуксановић, иностранство, лицемерје, одлазак, Срби, Србија