Pročitaj mi članakVladika diseldorfski i cele Nemačke Grigorije Durić služio je liturgiju u manastiru Svetog Jovana Krstitelja u Jasenovcu jer SPC danas obeležava Svete Novomučenike Jasenovačke i poručio da pamtiti znači ne dozvoliti da se zločin ikada više ponovi, ali i da se moramo čuvati "zlokobne aveti zlopamćenja" koja znači mržnju i želju za osvetom. Od političara iz Srbije bio je prisutan samo predsednik pokreta Oslobođenje Mlađan Đorđević.
“Наш циљ није да жртве које данас славимо само сачувамо од људског заборава, него да их понајпре и изнад свега сачувамо од смрти и пропадања. А то је могуће једино ако умолимо господа да их он узме у своје сећање. Зато и узносимо њихова имена у службу божју, јер жарко желимо да се њихов спомен и њихово име заувек настане у вечном божјем памћењу. Зашто? Јер ћемо њихово, али и своје постојање осигурати само ако будемо записани у књизи живота вечнога. И управо зато смо ми данас овде, драга браћо и сестре”, поручио је владика Григорије.
Он је нагласио да је “добра прилика да се опоменемо и нечега што се као злокобна авет може увући у нас, уколико нисмо пажљиви и свесни праве важности, дубине и смисла памћења”.
“Та злокобна авет није ништа друго до само злопамћење, јер друга страна памћења није само заборав, већ нешто много горе и злокобније – злопамћење. А у чему је то разлика између памћења и злопамћења? Памтити значи с љубављу се сећати пострадалих, памтити значи сачувати имена мученика од заборава, памтити значи не дозволити да се злочин икада игде више понови”, навео је владика Григорије.
Како је напоменуо, “злопамтити, пак, значи гајити мржњу у свом срцу према убицама жртава, злопамтити значи желети зло крвницима, узвраћати им зло злошћу, која трује наше душе силније од најљућег отрова. Злопамтити, на концу, значи жудети за осветом и за туђом смрћу”.
Колико је важно памћење, истакао је владика Григорије, “осетио је и умни архитекта Богдан Богдановић, који је на овом жртвеном пољу, засејаном онима које нипошто не смемо заборавити, подигао споменик у облику цвета, као симбола лепоте и живота, цвета који своје латице симболично отвара и устремљује ка своду небеском над собом, ка богу и царству вечности”.
“Зато у облику каменог јасеновачког цвета, у његовој симболици, јасно видимо победу живота на смрћу, и тежњу ка будућности и животу вечноме”, нагласио је владика Григорије.
Како је навео, колико заправо сећање може да буде снажно и моћно, научио је управо захваљујући Јасеновцу.
“Јер овде, међу овим мученицима, лежи једно име којег смо се у мојој породици сви морали сећати. То име је Неђо, а на рођењу га је понео један од петорице браће мога деде Љуба. Неђо је, нажалост, пострадао у Јасеновцу. И док се имена преостале дедове браће у нашој фамилији једва присећамо, а понекад их чак и заборављамо, Неђово име сви памтимо. Његово име остало је трајно урезано у сећања, попут неизбрисиве сенке и шума трајно настањеног у нама. То тумачим као велику милост и утеху, коју нам бог дарује преко мученика, учећи нас да су они заувек ту, да и даље постоје и да не умиру”, истакао је владика Григорије.
Литургију је служило више епископа, а присуствовали су председник Самосталне демократске српске странке Милорад Пуповац, почасни председник Партије демократског прогреса Младен Иванић, председник покрета Ослобођење Млађан Ђорђевић, представници локалних органа власти и грађани.
— СРБИН инфо (@srbininfo) September 13, 2020
