Pročitaj mi članak
(Сведок)
У британском (енглеском) фудбалу и српском (црногорском) новинарству, од пре неколико дана и добровољних (или, пре ће бити!?) изнуђених оставки – више ништа неће бити исто!
Са кормила „црвених ђавола“, најтрофејнијег енглеског клуба „Манчестер јунајтеда“ – повукао се помпезно, несаломови Шкот, сер Алекс Фергусон(72), а са кормила најтиражнијег српског дневног листа „Вечерње НОВОСТИ“, отишао је тихо, готово у медијима незабележено – „сер“ Манојло Мањо Вукотић (75)!?
Какве везе имају Фергусон и Вукотић? Манчестер и Новости?
Па, имају!
Пре свега у односу Британаца и нас овдашњих, оваквих, какви смо…
Фергусону, Шкоту, Британцу, па тек онда Енглезу, чији је животно-фудбалски кредо у прошлом „Сведоку“ „опевао“ један од најбољих познавалаца „игре која живот значи“ – фудбала, магистар Момчило Јокић, приређен је спектакуларни испраћај и од државе која га је частила титулом сер, и од играча, али и од публике…
А, сер Вукотић?
Са „тренерске клупе“ отишао је после муцавог образложења на седници Надзорног одбора ове наше највеће новинско-издавачке куће!
Британски новинари трудили су се да легенди шкотског, британског и енглеског фудбала, бираним речима, одају почаст – за све оно што је урадио…
Српски медијски „извођачи радова и извршиоци налога власти“, потрудили су се, махом, уз часни изузетак мог старог, по годинама и новинаском стажу колеге, Драгољуба Жарковића из „Времена“, да „сер Вукотићу“, човеку који је деценијама давао свој печат у „Новостима“, „Нашој Борби“, али и у „Блицу“, „Гласу“, „Сведоку“ да одлазак Вукотића и не помену!?
Често су ме у овим смутним временима у Србији питали шта мислим о догађањима у „Новостима“, о фабрикованим и неиспитаним, наводним, аферама у „Вечерњим“, о Мањи Вукотићу…
И, ево до сада, на ту тему, зарад 25 година и једног дана проведених и у мојим „Новостима“, и скоро четири деценија дружења по разним основима, професионалним и приватним с Вукотићем, нисам се оглашавао на ту тему?!
Сад, данас, једноставно морам!
Знам, многи паметнији од мене то не би урадили, а ваљда су и зато паметнији и боље стојећи, и код владајуће врхушке и по стању својих жиро и девизних рачуна, али…
Могао бих о Мањи да напишем, рецимо, тротомни роман, истина не баш дебео као „Рат и мир“, али барем као „Тихи Дон“, али овде, на овом скученом простору, морам да подсетим да је Манојло Вукотић током своје дугогодишње новинарслко-уредничке каријере, хваљен и куђен, с разлогом или без, неважно је, потписао неколико милијираде одштампаних примерака новина које је уређивао, али и, иако му то није било у опису посла, и више милиона хит књига које су тржишту испоручиле „Новости“!
И, показао и доказао, без кукњаве, да се књиге у Србији ипак читају, купују и продају, и да је криза у издаваштву, ипак, више плод незнања, него беспарица и сурова стварност Србије…
Ипак, да не бих заобилазио како киша око Крагујевца – покушаћу да кроз последња збивању у „Новостима“ (расплет у РТС-у и Политици тек следи) – да кажем: овакав расплет у „Новостима“, иако сам га очекивао – не одборавам!
Не, перслонално, немам ништа лично против мог дугогодишњег саборца у одбрани националних интереса Србије, Ратка Дмитровића, дугогодишњег новинара-дописника „Политике“ из Хрватске, па оснивача и власника угашеног „Аргумента“, новог „глодура“ „Новости“, илити Слободана Рељића, једног од последњих уредника НИН-а, када је НИН био магазин за респект и поштовање, док се није изродио – ни у шта…
Али сматрам да је овакав расплет брука, пре свега самих „Вечерњих НОВОСТИ“, па онда новинарства у Србији…
Јер, мени, детету „Новости“, који сам у свет новинарства, данас могу да кажем – нажалост, закорачио у доба легендарних и данас незаборављених асова „Новости“ и југословенског новинарства, Југа Гризеља, Јована Јоце Хаџи Костића, Михајла Рашића, Часлава Јаковљевића, Николе Стипића, Живка Милића, Томислава Милиновића, Дејана Луикића…а кога су у тај оловни свет увукли моји први уредници, Милојка Млађеновић, Лазар Чарнић, и мој први „главни и одговорни“ Мирко Стаменковић, потпуно је несхватљиво, да „Новости“ ДАНАС нису имале, или нису створиле, човека из „Новости“ који је могао да замени Вукотића, већ да морају да се „увозе“ из „Политике“!?
Јер, „Новости“ су једна, а „Политика“ друга школа новинарства. Ја, и сад сматрам, да је школа „Новости“ неправизеђена на YУ просторима, али…
Само, то што је мени несхватљиво, не мора друге да фасцинира…
Трудећи се, да сад, при крају своје новинарске карије, а ускоро сам планирао да се и сам повучем – доста је било(!) – будем потпуно реалан, потрудићу се да и лоцирам – зашто је у „Новостима“ данас, како је било незамисливо – „прекјуче“, али и да отворено напишем, црно на бело, у кога упирем прст…и да ризикујем да се, опет-замерим.
Ово што се сад догађа на политичкој-привредно сцени Србије, да је дугогодишња негативна селекција кадрова узела и узима свој данак, са злог на горег – догодила се и догађа и у медијима, али и у „Новостима“!
Мислим да су главни креатори политике да су „НОВОСТИ“ доспеле дотле да из некад највеће конкурентске куће „Политика“ „увозе“ главне људе, заправо људи из самих „Новости“, (опет ризикујем да се замерим, али то заиста мислим, а ако грешим, странице „Сведока“ да ми поменути одговоре, сходно уређивачкој, самосталној и независној политици „Свбедока су – отворене) Радисав Раде Брајовић и Манојло Мањо Вукотић…
Присилна сеоба и одлив људи, великих новинара и новинарских имена оданих „Вечерњим Новостима“, новинара који су волели и живели за „Новости“, масовно је почела у доба Рада Брајовића, а докусурена је у доба Мања Вукотића!
Можда су, истина и Раде и Мањо желели најбоље: да довођењем новиј људи освеже крв редакцији, можда су им намере биле часне, а не да су, као што многи мисле – најурили све оне који су им знали почетак…
Али, и Синиша Михајловић је вукао и вуче потезе за које је уверен да ће обезбедити бољу будућност српског фудбала, а заправо је српски фудбал догурао на дно дна!
Уз то, први пут, ваљда, у шест деценија дугој историји „Новости“ догодило се да новинари редакције нису ни обавештени, а камоли консултовани, ко ће им доћи на место селектора и за главног и одговорног уредника, већ су то сазнали из новина и са интернет портала!?
Или је и то можда демократско достигнуће петоктобарске револуције и ново има за нову и небулозну небулозну реч која не значи ништа – транспарентност?!
Или, можда се мутиводе и мутикаше најбоље сналазе у тоталном мраку.
Макар он био и медијски!
Дакле, сер Фергусон и сер Вукотић су историја, нека се припртеме Тијанић, Бујошевић…
Манојло Вукотић: Оставка
Прво: поднео сам оставку (на обе функције) Надзорном одбору Компаније „Новости“ и образложио је на више страница. Надзорни одбор ме именује (као и остале чланове Извршног одбора куће) и разрешава дужности.
Друго: Има два основна разлога зашто сам се определио за овај потез, а они теку паралелно. Један су неозбиљна и злурада питања појединих чланова Надзорног одбора и њихове нетачне и подривачке оцене о раду Компаније, па тиме и о мом раду.
Ако, на пример, члан Надзорног одбора мисли да Компанији не треба издавачка делатност и да је треба укинути – шта учинити?
Да ли одговор да смо за неколико година издаваштва продали седам милиона књига, постали најтиражнији изавач у Србији и на томе зарадили више од два милиона евра, остаје мртво слово на папиру?
Члан Надзорног одбора оцењује да је „неинвентивна и некреативна уређивачка политика избацила „Новости“ из свих тржишних утакмица“!
Да ли одговор да су, према званичним подацима, „Новости“ биле најтиражније и најпродаваније дневне новине у Србији, са око 170.000 примерака, говори довољно о непремостивом јазу у оценама пословања.
Уз такве оцене наставити заједнички рад – заиста је немогуће.
Таквих „бисера“ има још. Да ли су то лични ставови чланова Надзорног одбора?
Њих су предложиле – партије.
Њих је послала – Влада.
Треба ли да гатам, свакодневно, шта они мисле, хоће, смерају? Шта се иза тога ваља?
Створен је амбијент сумњичења, неповерења и преслишавања. У њему се не може озбиљно радити.
Други колосек су наговештаји да се у менаџмент и колегијум доведу државно – партијски људи.
Размишљати уопште о томе, када су сва опредељења да се држава повуче из медија су – ванвременска. Не желим да радим под било каквим надзором партија и државе. Не желим да освојену демократију, професионалну слободу и властите принципе бацам у канту за смеће.
То су разлози због којих сам се, на крају педесетогодишње новинарске каријере, определио на овај чин. Тешко али свесно. И савесно.
Све остало су бунцања, нагађања и бесмислице.
Не одлазим због економске кризе куће (која постоји).
Не одлазим због криминалних радњи (за целу деценију нема у овој кући ни једног криминалног потеза, показују све провере финансијске, правне, пореске, полицијске).
Не одлазим због рада радне групе око приватизације „Новости“ (једва чекам да се то заврши и скине крст са „Новости“ и мене, јер ту нигде нема корупције ни мог учешћа у било којем компромитујућем потезу).
Запрепашћен сам непрофесионалношћу, злурадошћу и лажима које су у непоузданим информацијама пустили поједини медији о мојој оставци.
На жалост, у томе предњачи сајт Удружења новинара Србије. Онда је јасно у којој смо новинарској „фарми“!
Самоиницијативно данас су оставке дали сви чланови Колегијума листа „Вечерње новости“ (11), сви одговорни уредници ревија и издања Компаније (10) и сви чланови Извршног одбора (иако они званично подносе оставке Надзорном одбору).
Наравно, сви ће они наставити да извршавају своје обавезе, као и до сада, до коначне одлуке Надзорног одбора и избора нових руководилаца.
