Прочитај ми чланакУ ове дане сви гледамо како да се расхладимо, па укључујемо климу, правимо промају. Деси се онда да нас знојаве продува и ето бола и укочености. Др Никола Стојковић за портал Нова.рс прича шта тада може да помогне.
„У последње време нам све чешће долазе пацијенти који се жале на укоченост и болове у леђима, пре свега у доњем делу леђа и врату. Ти болови су обично последица промаје и проветравања просторија у топлим данима, али и клима-уређаја. Наиме, није добро кад је разлика између собне и спошаљње температуре превелика.“
Доктор прича и како се заправо јавља та укоченсот од које нас све боли, па теже функционишемо и померамо се. .
„Све има везе са високим температурама. Мишићи су у грчу, па се додатно јаве укоченост и бол у леђима.“
И шта је у том случају препоручљиво радити?
„Добро је радити лагане вежбе истезања уз које ће се мишићи опустити, а укоченост проћи.“
А ту су и лекови.
„Препорука је углавном неки аналгетик, лек против болова, који може краткорочно да реши проблем.“
Витамин Б
А да се ситуација не би закомпликовала и да се нерви не би упалили, што може да буде већи проблем, доктор саветује витамине.
„Препоручујем витамине Б комплекса јер они спречавају настанак упала. Те витамине можете да узимате и као суплемент и кроз храну“, каже др Стојковић.
Витамина Б комплекса највише има у бадемима и кикирикију, у воћу попут банана и диње, у махунаркама попут бораније и грашка, у броколију, али и у месу живине и знутрицама, а има га и у интегралним житарицама и млечним производима.
Доктор Стојковић саветује и да уколико укоченост не пролази, треба отићи лекару, евентуално заказати физикалну терапију.
Такође, ако имате било какве проблеме с кичмом и хроничне тегобе, посаветујте се са стручњаком, односно својим лекаром.
А колико промаја може да нам нашкоди, раније је за портал Нова.рс говорио и др Петар Боровић.
„Истина је да промаја може да буде непријатна ако смо директно изложени хладном ваздуху, ако је велика температурна разлика, а тело је, рецимо, ознојено. Тада могу да се јаве укоченост у врату, крстима, на шта се људи жале јер се тада сузе крвни судови. Али у суштини наш народ пренаглашава то струјање ваздуха јер озбиљнијих компликација због тога нема.“
Др Боровић је истакао и да је од промаје далеко опасније ако просторије не проветравамо, већ се учауримо, било да се чувамо врућине, било да се чувамо озлоглашене промаје.
„Ми саветујемо људима да што чешће отварају просторије бар два, три пута у току дана по неколико минута јер свеж ваздух богат кисеоником убија микроорганизме. Ако је просторија затворена и топла, пуна угљен-диоксида, то одговара микроорганизмима и ту се размножавају“, упозорава др Петар Боровић.
Дакле, гледајте да увек будете на свежем ваздуху, али не на директној промаји. Могуће је да ћете се у том случају укочити, посебно ако сте знојави, мада већих компликација највероватније неће бити.
