Прочитај ми чланак
У српско-турски рат који је почео 1875. умешале су се све велесиле. Одмах после првих борби, у јулу су се у Рахштатском замку у Чешкој састали Александар и Франц Јозеф, цареви Русије и Аустроугарске. Према белешкама које су водили њихови дипломатски пратиоци, пао је договор да се не мешају све док се не види како ће се рат одвијати.
Виктори Иго, чувени француски књижевник и политичар
Ако би Турска показала успех, обе државе би захтевале успостављање мира са затеченим стањем. Ако би победила Србија, велесиле неће помагати стварање велике словенске државе.
Ипак, под притиском Русије, Беч је пристао да Србија добије делове Косова и Босне, а Црна Гора Херцеговину и луку на Јадрану. За то време, вести о зверствима које је турска војска чинила над Србима током рата заташкаване су све до краја 1876, и тек тада провалиле у западну јавност.
Тада је објављен Мемоар српског министарства спољних послова чији је концепт саставио министар Јован Ристић. О Мемоару се није расправљало ни на једној мировној конференцији, па ни на Цариградској, која ништа није решила, али је Србија од ње имала утолико користи да се Европа заинтересовала за њен случај.
Међутим, о Србији су проговорили многи угледни људи у свету, међу којима је најгласнији био Виктор Иго, чувени француски књижевник и политичар. Он је у француском парламенту и у штампи опширно расправљао о злочинима које су Турци починили над српским народом.
Своје расправе и податке објавио је у списима под насловом „За Србију“. У њему Иго протестује против равнодушности западних влада и велесила према геноциду који спроводи Турска против словенских народа, а посебно српског, и позива народе Европе на уједињење против нечовештва.
У корист Србије су радили и многи листови у Француској, попут „Малог журнала“ и „Малог париског журнала“. Они су сваког дана објављивали цртеже са призорима из рата на тлу Србије и чланке који су славили српску и црногорску војску.
Често су и сами родољуби из Србије и Црне Горе припремали и објављивали у штампи Француске, Русије и Енглеске пропагандне чланке који су често погађали мете: придобијали јавно мњење, а преко њих утицали и на дипломатију
(Вести)
