Прочитај ми чланакСтавови црногорских грађана о геополитичким питањима, у великом су раскораку у односу на званичне ставове владе.
Црногорске власти не слушају свој народ, показало је истраживање које је за РТ Балкан урадила Нова српска политичка мисао, а из кога је јасно да је НАТО, чија је Црна Гора чланица – код готово половине становника потпуно омражен, а да су Црногорци заправо русофили, иако је Москва на на црној листи њихове домовине, и јуче су јој продужене санкције.
„Уверења и ставови грађана Црне Горе најблаже речено нису у складу са званичном политиком те државе. Један од најупечатљивијих раскорака између расположења грађана и политике коју влада, већ у неколико сазива води, јесте став према НАТО-у, САД, ЕУ и Русији, а могла би се ту додати и Србија, без обзира на то што су у последњих неколико година отоплили односи, иако, очигледно не и у оној мери и обиму колико би то већина грађана желела“, указује главни координатор истраживања и главни уредник Нове српске политичке мисли Ђорђе Вукадиновић.
Статистика, наиме, говори да Црногорци највише воле Србију, према којој позитиван став има готово трећина грађана, од чега је код чак 45 одсто људи тај став изразито позитиван. Примера ради, готово исти проценат људи (42,3 одсто) осећа изразито негативан став према НАТО-у.
Готово половина Црногораца (48 одсто људи изразито позитивног става) све најлепше мисли и о Српској православној цркви, односно Митрополији црногорско-приморској, а да би Србија требало да буде најближи партнер и пријатељ њихове државе – верује 52, одсто људи.
Најмањи проценат Црногораца, иначе „јединицом је оценило“ земљу дојучерашњих сународника – а само је 7,2 одсто испитаника који имају изразито негативан став према Србији (насупрот поменутих 42 одсто колико их има негативан став према НАТО-у).
Скептични су према Америци, а изузетно негативан став према тој држави има чак 39,3 одсто људи, док им Европска унија статистички гледано „нит смрди, нит мирише“ – о европском блоку лоше мисли око 34,8 одсто становништва, док само око три одсто више људи према ЕУ осећа позитиван став.
Упитани да односе према државама оцене школским оценама од један до пет, Црногорци су 3,88 дали Србији, 3,41 Русији, ЕУ је добила оцену 2,98, мало већу од Хрватске (2,91) док су сад и САД и НАТО једва извукли танку „добру“ оцену – Црногорци су их оценили са 2,47.
„Видимо да је, без обзира на масовну подршку коју чланство ЕУ има у политичком и медијском простору Црне Горе, код грађана тај ентузијазам нешто мањи, али ипак изражен и креће се око две трећине, што је ипак значајно већа подршка него у Србији. Ипак, упркос томе што су ЕУ и орјентација ка Бриселу ‘једина игра у граду’ чак око 30 одсто грађана не подржава тај курс и није уверено да ће Црна Гора постати чланица до 2030. године“, истиче Вукадиновић коментаришући одговоре које су грађани дали на питање о томе да ли подржавају улазак у овај блок.
Став црногорског народа о чланству у НАТО-у посебно је занимљив нашем саговорнику – расположење грађана Црне Горе дословно је „као ножем подељено на два подједнака дела“ – 45,8 одсто подржава, и исто толико се противи чланству у Алијанси.
„Расположење и скепса према НАТО-у постају још израженији када погледамо оцене којима грађани оцењују Алијансу. Готово половина односно 42,5 одсто НАТО оцењује оценом 1 (осећа веома негативан став), а свега 17,5 највишом оценом (има изузетно позитиван став). Ако на тих 17,5 одсто додамо близу 11 одсто четворки (људи који осећају негативан став), видимо да број грађана који НАТО оцењују позитивно једва прелази 28 одсто, што је знатно мање од процента који се изјаснио да подржава чланство у организацији“, подвлачи Вукадиновић.
Саговорник РТ Балкан, наиме, оцењује да иако годинама у Црној Гори, нема анти-кампање против НАТО-а, нема ни неког осећаја у народу да постоји било каква друга реална алтернатива.
„Али, у свести грађана Црне Горе је још живо сећање на НАТО агресију 1999. године, које ни Црна Гора није била поштеђена, иако је последице преживела у мањој мери. Исто тако, НАТО се с разлогом доживљава као Русији непријатељска организација што у свести грађана Црне Горе није безначајно, упркос вишегодишњој кампањи која се у добром делу црногорске јавности годинама води против Русије“, појашњава координатор овог истраживања.
Русофилија, насупрот неким очекивањима, није покопана у Црној Гори, уочава наш саговорник, тврдећи да то да Црногорци имају изузетно позитивна осећања према Москви, потврђује и број људи који јој дају највише оцене – четворке и петице (који имају позитиван и веома позитиван). А њих је много више него оних који тако високе оцене дају САД, НАТО или ЕУ.
„Русофилија се огледа и у другим ставовима и да Србија није била у понуди у овом истраживању, сигурно је да би Русија апсолутно доминирала као најближи и најпожељнији спољни партнер Црне Горе. То се осим осталог види и на одговорима на питања о актуелном сукобу по Украјини“, наводи Вукадиновић.
Као победник из сукоба, како мисли 40,5 одсто становништва, изаћи ће Русија, док Украјинце фаворизује три одсто испитаника. Занимљиво је да 6,3 одсто грађана победника види у страни која званично уопште и не учествује у сукобу – Западу.
„Слична питања поставили смо и у истраживању које смо спровели пре пола године и ови резултати не само да потврђују него и појачавају утисак о озбиљној подршци и симпатији која у великом делу црногорске јавности постоји чак и у тренуцима искушења и изазова за руско-црногорске односе“, истиче Вукадиновић који изводи рачуницу и да четири пута више грађана за сукоб криви САД, НАТО и Украјину (58 одсто збирно), него Русију (14,2 одсто). У односу на претходну анкету, каже он, опао је број оних који одговорност приписују Москви, док се број људи који приписују кривицу Западу није мењао.
И на примеру подршке санкцијама којих се црногорска влада држи „као пијан плота“, све су очигледније и видљивије црногорске симпатије према Русији.
„Подршка санкцијама је била скромних двадесетак одсто, а сад је опала на 17 док је број противника санкцијама порастао на 71,3 процената. Овај тренд врхунац достиже на питању о подршци забране руских медија. Подршка пракси гашења и гушења медија опала је више него двоструко у односу на поменуто мартовско истраживање и сада износи 7, 8 одсто. Број оних који се противе цензури је 78,4, што значи да је њих практично десет пута више“, закључује Вукадиновић.
