Прочитај ми чланакУместо 1.000 Србију ће надзирати 8.000 камера, а све њих Министарство унутрашњих послова мора да обележи, то су новости које нам доноси Правилник о начину снимања на јавном месту и начину саопштавања намере о том снимању.
Уколико се, како преноси портал Стартит, на јавном месту врши надзор, нужно је да постоји знак који указује да се на том месту трајно или повремено снима. До сада је такве знакове постављала иницијатива хиљаду.цамера.рс, али ће од сада то бити посао надлежних органа.
Уз то, иницијатива неће више морати да лови камере за надзор и на свом сајту објављује њихове локације, јер те информације ресорно министарство, према правилнику, мора да пружа на својој знаничној интернет страници.
У документу је објашњено и шта се све може користити за видео надзор, па се помињу акционе камере, мобилни телефони и дронови. Није јасно где ће бити залепљена налепница, ако нас снимају из ваздуха, али сада знамо да ће за потребе надзора бити употребљено више од 8.000 камера.
Из Схаре фондације подсећају да је Повереник за заштиту података о личности још крајем маја утврдио како је читава процедура надзора и процена њеног утицаја у нескладу са законом.
Зато указују да је врло дискутабилно да ли је правилником предвиђен начин адекватног обавештавања грађана о обради њихових података и правима која имају у том погледу припадају.
“Званично обележавање полицијских камера јесте битан корак ка транспарентности, али се и даље примећују огромне разлике у локацијама камерних места и броју камера када се упореде ажурирани МУП-ов списак и грађанска мапа”, закључују у Схаре фондацији.
Међутим, само обележавање камера није довољно, нити је највећи проблем. Оно што јесте спорно је начин на који ће се подаци са тих камера чувати и обрађивати, а посебно оних паметних камера.
