Pročitaj mi članakSve češće u potrazi za dodatnom zaradom penzioneri sakupljaju lešnike, od čega, kako kažu, mesečno mogu da zarade i oko 10.000 dinara.
Последњих дана августа и првих септембра већ годинама у Новом Саду на градским улицама старији грађани су у потрази за лешницима. Ниске пензије терају људе да додатно зарађују на било какав начин, а лешници су се показали као уносан посао. Могу да се нађу у граду, а цена им је увек добра.
Фото: Н.С.
На Детелинари, Новом насељу и Лиманима, где има највише ове биљке, јутра и предвечерја су време када пензионери беру лешнике. Потом их препродају на пијацама.
– Имам пензију од 18.000 динара, то је за рачуне и хлеб. Овако током ова два месеца сакупим по петнаестак кила лешника, некад и више. Цена на пијаци је одлична, прошле године 2.000 динара, ове нешто мања, али је опет добра. Верујте ми, да нема лешника, не бих могао да прегурам зиму – каже Драгутин Вујанић, пензионер из Новог Сада.
Засади на само 1.000 хектара
Према проценама Министарства пољопривреде, тренутно се у Србији под засадом леске налази 1.000-1.200 хектара. Стари су у просеку од четири до пет година, са просечном густином садње од 600 садница по хектару и приносом од седам до 10 килограма по стаблу. Годишња производња лешника у љусци је око 5.000 тона.
Његов “колега” Миодраг Делић каже да је бум са лешницима кренуо последњих година када су људи схватили да од тога може да се заради. Како додаје, негде су већ поделили своје територије, те су јасна правила ко где бере, али увек буде неких који долазе са стране па дође и до препирке.
– Прошле године сам продавао поред пијаце и зарадио сам скоро две моје пензије, али сам имао проблема са комуналном полицијом. Ове године ћу директно трговати са продавцима на пијаци, мање ћу да зарадим али ћу да спасем живце. Видите, лешника у граду нема пуно, тих који су на јавним површинама, неке су људи сами садили па сматрају да су њихови, а заинтересованих је све више – рекао је Делић за Блиц.
Иначе, узгој леске код нас није популаран иако имамо идеалне услове.
– Задовољавамо десетак одсто сопствених потреба, а све остало увозимо и то лошег квалитета из Турске. Килограм је ове године нешто јефтинији него прошле, до 1.500 динара, али је и то солидна цена. Код нас се обично саде врсте истарски, аполда, давијана и авелино – каже Митар Узелац, произвођач лешника.
