ГДЕ СУ ДЕЦА? Нада Гладовић открива који су даљи кораци да врате децу Ани Михаљици

09:55 09.03.2024.

У Новом Саду је данас читавог дана народ протестовао испред Центра за социјални рад у знак подршке Новосађанки Ани Михаљици којој су запослени у Центру за социјални рад неосновано одузели троје деце, противно одлуци суда. Децу опет није успела да види, она и адвокати сумњају да су деца злостављана или чак продата, па зато не може нико да их види.

Нада Гладовић из Удружења лекари и родитељи за науку и етику, која је открила јавности да држава Србија ради са чак 7 страних агенција за усвајање српске деце (рекламирају своје услуге на сајтовима хвалећи се да је странцу потребно само 24 дана и један долазак у Србију да усвоји дете), била је читав дан у Новом Саду. Она ексклузивно за Србин.инфо открива какви су даљи планови:

„Успели смо данас да упаднемо у двориште Центра за социјални рад, али су сву децу негде изместили. Тражили смо их по граду где су нам рекли да се налазе, нисмо их нашли. Данашњи протест је уродио плодом јер је због притиска јавности реаговао републички повереник Пашалић и поднео захтев да се обави надзор над радом Центра за социјални рад у Новом Саду, којим руководи Јелена Зорић. Она је требало још пре неколико година да добије отказ због корупције и њено разрешење је званично предложила Агенције за борбу против корупције, али је она уместо отказа унапређена за директора Центра за социјални рад! Позивамо све људе којима је стало до правде и истине, до суверенитета ове земље, да у понедељак дођу у 11 часова испред Тужилаштва у улици Сутјеска број 3 у Новом Саду јер су они криви што против закона раде људи из Центра и полиција. Овога пута нема повлачења док не врате децу Ани Михаљици! Људи нека понесу шаторе, вреће за спавање и топлу одећу јер је хладно“, каже Нада Гладовић.

Данас је окупљен народ пробио ограду и ушао у двориште Центра, али су испред улаза у зграду доведене јаке полицијске снаге на челу са Мирчевским, које нису дозволиле ни мајци ни адвокатима ни народним посланицима да виде децу. Они су одбили и да децу изведу напоље или на прозор, да мајка макар може да види да ли су живи и здрави.

Адвокати су изразили оправдану сумњу да су деца отета и одведена у непознатом правцу, чак и продата у иностранство! У једном моменту су добили „дојаву“ да су деца одведена у халу Спенс, али пошто су претражили све просторије мајка и адвокати – уверили су се да их ни тамо нема.

На протесту је била и Народна посланица МИ – Глас из Народа (прави МИ) и адвокат Јелена Павловић, која је поручила да су деца противправно одузета. Павловићева је са дигнутим рукама као Народна посланица пробала да уђе у државну установу, али је противзаконито спречена од полиције – зато тражи ОТКАЗ полицајцима за које тврди да крше закон и држе заточену децу.

Адвокати Јелена Павловић и Милан Босика траже да се директорка центра за Социјални рад Јелена Зорић и запослена Војислава Крсмановић отпусте, ухапсе и процесуирају због кршења одлуке суда и киднаповања деце, као и да им се трајно забрани рад на буџету у државним установама. Директорка Центра данас чак и није била на радном месту, али окупљени кажу да је знају као особу која је скупљала гласове за странку у Бачкој Паланци.

Како је претходно било најављено, након Центра за социјални рад требало је да окупљени иду до Тужилаштва и Градске куће, али су читав дан и вече остали испред Центра и одустали од шетње.

Адвокати су звали тужиоца да по службеној дужности хитно дође јер полиција противзаконито и против одлуке суда држи заточену децу, али су им рекли да „у Тужилаштву нема никога“, буџеташи су отишли раније кући.

Народ је бесано скандирао „Вратите децу“, „Пуштај децу“, „Где су деца“!“. Истовремено, режимски таблоиди читав дан блате мајку и оправдавају отимање мале деце, активирани су и бројни ботови на мрежама без морала да бране отимање српске деце, која су сада ко зна где.

Иако је овај случај потресао Србију, народа (пре свега Новосађана) где се ово дешава је само неколико десетина до максимално 300, 400 колико је било у једном тренутку. Очигледно да наш народ није спреман да брани чак ни децу. Адвокати и Народна посланица зову народ да дође, одакле год може, из Војводине, Београда…, али народ не долази.

Иначе, цео овај скуп су подржали и новосадски таксисти, које организовао њихов колега, један од оснивача Народних патрола, Светозар Петровић Тоза, а који су заштитили присутне тако што су колима блокирали полицију у покушају да разбије протестно окупљање.

На скуп је дошла и Радмила Васић из покрета „Двери“, народна посланица у прошлом сазиву, она је јасно поручила:

„Ми смо сви Ана! То што се Ани дешава данас, може се свима нама десити сутра. Могу нам отети децу, ако ово не зауставимо“, поручила је Радмила из Новог Сада.

У једном моменту је био присутан и њен колега Иван Костић из покрета „Двери“, који је дао подршку мајци.

Мајка Ана Михаљица није сигурна да ли је данас чула вапај малог сина из Дечјег диспанзера, у који њој и адвокатима нису дали да уђу. Али, за сада нема доказа да су ту уопште њена деца, као што је нагласио и адвокат, који сумња да „нешто гадно није у реду“.

„Ово је битка против сотоне на земљи, боримо се за три Арханђела, три дечака који се зову Михаило, Гаврило и Рафаило, отетих од мајке Ане Михаљице. Имамо информацију да је преко 6.000 деце из Србије у последњих неколико година прослеђено у иностранство на усвојење ко зна коме, биолошки родитељи немају право ни да их контактирају, а мајкама се одузима право на родитељство. По закону који су донели из 2013. године одводе децу одавде ко зна коме, прогурали су тај закон овде и одузимају их од родитеља“, рекао је Босика, који је поручио и кордону полиције иза њега да ће против њих подићи кривичне пријаве.

Босикин колега правник, који је изгубио ћерку Тамару Миладиновић и иницирао Тамарин закон је дошао на скуп и обратио се мајци Ани и окупљеном народу. Он је рекао да за његову ћерку није било правде у Србији, заштитили су њене убице, али је он свима у систему који су то учинили почео да пали свеће за покојне и каже да је дочекао Божију правду. Позвао је присутне да, пошто нема закона и правде у Србији, ураде исто и пале свеће за покојне и намењују их тужиоцима, судијама, полицији и другима заштићеним у режиму и систему који су им нанели зло и неправду.

Присутнима се обратила још једна жртва овог Центра за социјални рад, мајка која је рекла да јој је иста Јелена Зорић отела сина и дала га насилном оцу полицајцу који је по тврдњама мајке злостављао целу породицу, а то је учинила уз помоћ полиције и лажних извештаја. На крају је мајка успела да поврати дете јер је било жртва насилног оца полицајца и после одузимања од мајке, али је и даље малтретира судија.

Обратила се и хранитељка која је рекла да јој је отета девојчица коју јој је тај Центар за социјални рад донео кад је имала само 9 дана, а у 2,5 године је дете одузето неосновано и одведено ко зна где, што нису могли да зауставе ни хранитељка ни биолошки родитељи детета, који су све време били у контакту са хранитељком и обилазили дете од рођења.

На скуп је стигла и Ана Пејић, из Удружења несталих беба, она је потврдила да има доказе да децу из Новог Сада и читаве Војводине одводе у Скандинавију и да то траје већ деценијама, о томе је причала и за шведске медије код којих је то била ударна вест. Нагласила је да се све ради преко једне норвешке агенције са којом је повезана држава Србија и за српску децу која заврше у иностранству добијају огроман новац. Зато су донели и накарадне законе, да би лакше отимали (белу) децу. Она је истакла да тако не поступају и не продају ни Албанија, ни Француска, чак ни тзв. Косово, али да Србија то ради и да у том злочину учествују бројни буџеташи из полиције, правосуђа, Центара за социјални рад, Министарства за бригу о деци и породици…

Подсећамо, троје малолетника од 10, 6 и 3 године (Михаило, Гаврило и Рафаило Михаљица) самовољом запослених у Центру за социјални рад смештени су у Сигурну дечију кућу од половине новембра, иако је суд рекао да нема потребе за таквом мером, а самохраној мајци Ани и адвокатима не дозвољавају ни да их види из далека, да им донесе гардеробу, козметику… Буквално не зна да ли су јој деца жива, здрава и где су. Плаши се и да су сексуално злостављана.

Ана Михаљица је испричала да су јој децу одузели након пожара који је избио у стану у Шекспировој 24, у којем живи њен отац. Она са децом није била у стану у тренутку пожара, а није био ни њен отац кад је избио пожар и нико није повређен.

Из документације коју је показао њен адвокат Милан Босика, Центар је одлуке о одузимању деце донео због потенцијалног насиља у породици, пише 021. Адвокат, мајка, као и присутни грађани, више пута су поновили да су решења и одлуке Центра донета уз кршење законских прописа, што је потврђено усвајањем њихових жалби од стране суда, али да деца до данас нису враћена мајци.

Више пута је поновљено да сматрају да се ради о кршењу законских прописа од стране појединаца у Центру за социјални рад.

У судским списима које је тада показао адвокат, опет се виде наводи да је Центар од раније ангажован на бризи о овој породици која има економских и социјалних проблема.

Наводи се и да је закључак социјалног радника био да је мајка својим немаром и занемаривањем основних животних потреба угрозила децу и довела их у животну опасност.