Pročitaj mi članak

Uterivači dugova bacili oko na kredite građana

0

prazan-novcanik

(Курир)

Агенције за наплату потраживања покушавају да се баве и откупом кредита од грађана. Банка, засад, потраживања од становништва сме да уступи само другој банци.

Трговање банкарским дуговима грађана је тренутно законом забрањено. Ипак, разне агенције за наплату потраживања још не дижу руке од становништва.

На све начине покушавају да натерају надлежне да измене закон и дозволе “препродају” свих зајмова, а не само оних датих фирмама. Ово “парче колача” је прилично примамљиво, пошто грађани касне са отплатом 246 милиона евра.

Проблематичан кредит предузећа банка може да наплати тако што ће га, уз попуст, продати некој специјализованој агенцији или другој заинтересованој фирми. Иако банка тако добија само део кеша, она се ослобађа терета лошег зајма који захтева додатна резервисања новца. Међутим, код грађана важи сасвим друго правило, управо због Закона о заштити корисника финансијских услуга.

Банка може да ангажује неку специјализовану агенцију за наплату потраживања да у њено име позива клијенте и покушава да намири дуг. Али не сме да прода тај дуг ни агенцији, нити било којој другој фирми. Само сме да га, евентуално, уступи некој другој банци. Ова чињеница је рак-рана управо специјализованих агенција које желе да активно учествују и у откупу дугова грађана.

Поставља се питање – уколико би се такво решење дозволило, постоји ли било какав механизам контроле, који би спречио да власници дугова грађана постану поједине агенције које раде на ивици закона?

„Грађани у Србији и даље показују висок степен финансијске дисциплине“, каже за Ђорђе Ђукић, професор Економског факултета у Београду.

„Они који однедавно не измирују редовно своје обавезе, то најчешће чине из разлога што су остали без посла или имају умањена примања.“

Постоји и група грађана која је ушла у “колотечину задужености”, отплаћујући стари дуг новим кредитом. Међутим, како истиче Ђукић, постоји једна мала група грађана која намерно избегава да редовно намирује обавезе.

„Банкама је у интересу да кроз репрограм кредита олакшају корисницима да намире свој дуг. Банке углавном избегавају тужбе и прибегавају им само када морају. Ипак, постоји једна мала група грађана која намерно избегава да сервисира своје дугове. Има и банака које не желе или не могу додатно да се ангажују на решавању проблема тешко наплативих зајмова. Банка тада може, искључиво на бази уговора, да уступи агенцији регистрованој за наплату потраживања, посао наплате дугова. Такве агенције наплаћују по основу ефеката наплате коју су постигле“, објашњава Ђукић.

На питање ко, у том случају, штити грађане од евентуалног бахатог понашања агенција, Ђукић одговара да је то посао државе.

„Држава је дозволила стварање таквих агенција, прописала ко и под којим условима може да их оснива, а банка са њима склапа прецизне уговоре, по основу одлука управног и извршног одбора“, каже Ђукић.