Прочитај ми чланакЕкипа лекара истрчава из кола Хитне помоћи. Уноси у Ургентни центар пацијента чије се стање погоршава из минута у минут. Након што је бомба експлодирала у његовој руци током мафијашког обрачуна, живот му виси о концу.
Укључују га на апарат за реанимацију. У том моменту из његовог џепа испада још једна бомба са осигурачем извађеним допола. Настаје хаос и паника.
Овај дан у Ургентном центру многи и даље памте. Али, то је само једна од безброј тешких ситуација са којима се суочавају запослени у овој здравственој установи, која овог месеца прославља 30 година од постојања.
Тада се, срећом, све добро завршило. Захваљујући присебности једног од лекара, пацијенти и запослени хитно су евакуисани и позвана је полиција. Међутим, све је могло да се заврши и трагично.
„Ургентно збрињавамо пацијенте који нам стижу са различитих страна. Не знамо ко нам долази тог тренутка, а морамо одмах указати помоћ, која је некада и борба за живот. Ту смо изложени великом ризику. Нешто од онога што нам се догађало пре 15 година, нажалост, прати нас још увек, мада су сада бомбе замењене пиштољима и ножевима“, објашњава проф. др Предраг Митровић, директор интернистичке групације у Ургентном центру Клиничког центар Србија.
Па је тако овај доктор био присутан многим сценама када су на екипе вађени и ножеви, али и пиштољи.
Неће заборавити човека који је у Ургентни центар довео мајку. Увео је у ординацију и извадио нож. Повикао је да ће их све побити не буду ли је одмах прегледали.
Слична сцена догодила се и са једним мушкарцем средњих година који је ушао у ординацију, затворио врата за собом и извадио пиштољ. Претећи је повикао да не може да чека на преглед 15 минута, јер му није добро, и да ће све побити не буду ли га прегледали.
Већина људи је полегала на под из страха да пацијент стварно не запуца.
„Тада морамо да будемо присебни, да опутимо такву особу. И у већини случајева успемо. Конкретно тај човек је након прегледа био задовољан и приликом одласка нам се свима захвалио. Иначе, Ургентни центар има своју службу обезбеђења, али то нису људи са превеликим овлашћењима. Увели смо и сигурносно дугме, које постоје, али до њега често не можемо брзо да стигнемо када неко тако одједном уђе на врата и почне да прети“, истиче проф. др Митровић.
Ипак, свакодневне ситуације са којима се сусрећу запослени у овој, по многоме чему, специфичној установи, ипак је борба за туђе животе.
У току једног дана у Ургентном центру прегледа се између 700 и 1.000 пацијената у различитим амбулантама. Уради се по 150 прегледа на ултразвуку, ренгену и скенеру, између 950 и 1.200 лабораторијских анализа дневно, а просечно буде примљено од 50 до 60 људи на лечење.
Број трансплантација је драстично повећано, па је тако у односу на период 1995. – 1999. број ових интервенција утростручен.
„Превазишли смо капацитете. Кућа је замишљена да буде Центар за град. Међутим, давно смо прерасли оквире града. Примамо пацијенте из целе земље. Али, Ургетни центар ће се мењати“, најављује директор Ургентног центра, др Марко Ерцеговац.
Стиже пацијент који је пао са скеле. Крвава глава, врат бандажиран. Техничари су већ спремни и дочекују кола Хитне помоћи испред улаза у Ургентни центар.
Уносе уплашеног човека, отварају му картон и воде га у салу. У сали за реанимацију је већ гужва, око петнаесторо људи. Одавно су добили позив и спремно чекају. У исто време преглед раде хирург, ортопед, неурохирург и уролог.
Брзо дијагностикују проблем, јер тешко повређена особа има велике шансе да преживи уколико јој се помогне у првих сат времена.
Од пријема, па кроз специјалистичке амбуланте до операционог блока, нема ни трага од импровизоване болнице на коју је пре годину дана Ургентни центар личио. Каже да су вратили пацијентима достојанство, да могу да легну у нормалан кревет, а да се не руши плафон.
Окречено је, чисто, чак се не осећа ни карактеристичан мирис болнице. У међувремену су набављени мобилни рендген, операциони столови, апарат за препознавање сепсе, кревети, две нове хируршке сале, обновљена интензивна нега…
„Покушали смо да променимо однос лекара према пацијентима, болници. Вратили смо пацијентима достојанство. Идеја нам је да омогућимо што боље услове за рад, да набавимо опрема, средимо операционе сале. Успели смо у томе, јер у последњих пет година драстично се промени квалитет боравка пацијената у Ургентном центру. Фокусирали смо се на опрему, модерне операционе сале“, каже др Ерцеговац.
