Прочитај ми чланак
Због чега је Србија постала позната по ноћном животу, а не по изванредним историјским догађајима и личностима.
Домаћа лажна елита годинама радила на самопорицању националног идентитета и вредности из прошлости
Kaда кажем Србија, мислим Новак Ђоковић, ратови и сплавови. Овако би најкраће гласиле прве асоцијације које већина странаца има на помен наше земље.
И док је најбољи тенисер света данас уједно и најбољи српски амбасадор, а наслеђе из деведесетих година прошлог века не можемо да избришемо, поражавајуће звучи чињеница да смо у последњој деценији успели да „брендирамо“ Србију само као земљу ноћног живота и шљивовице.
Миомир Кораћ поручује да је наука је за научне скупове, а да светска јавност тражи популарну историју, сензацију и догађаје које смо морали да им створимо.
– Открића нису својина научних кланова, који код нас често приватизују истраживања и крију их од правог власника, народа Србије.
Због тога држава заједно са научним, просветним, културним и туристичким радницима мора да ради на промоцији Србије, али и подизању свести сопственог народа, који такође у знатној мери није упућен у то шта све заправо наша земља има да понуди – каже проф др Кораћ.
Уместо да станемо иза великих историјских догађаја, култура и личности, којима би се свака друга земља итекако поносила, домаћа културна, научна и политичка елита годинама је радила на самопорицању националног идентитета и вредности из прошлости.
С друге стране, земљу смо промовисали празном причом како шенлучимо по сплавовима, а од националних вредности на сајмовима туризма презентујемо чокањче, опанак и евентуално дрвени точак на зиду кафане…
Спотови на „Си-ен-ену“ и папрено плаћене агенције у иностранству за наводно „брендирање“ Србије, испоставили су се као промашени потези власти после петооктобарских промена. У исто време, мало тога је урађено да се светској, па чак и домаћој јавности, Србија презентује као земља са најстаријом цивилизацијом у Европи, територија на којој је рођено чак 17 римских царева, али и као нација великих научника и књижевника.
– Србија је земља у којој су се још пре 10.000 година рађали цветови цивилизације. Овде су живели људи Лепенског вира с првом монументалном скулптуром, људи неолита из Винче, први рудари и металурзи света. Наш простор дао је највећи број римских императора после Италије, а међу њима и Константина који је свету подарио нови цивилизацијски код – хришћанство.
Ту је и изванредни српски средњи век с Немањићима, који су се ородили и буквално и духовно са Истоком, али и са Западом. Овакву историју и културно благо има ретко ко у свету због чега је несхватљиво зашто ми као држава и народ потпуно занемарујемо свој идентитет – сматра проф др Миомир Кораћ, директор археолошког пројекта Виминацијум, најуспешнијег српског научно-туристичког бренда.
Он наглашава да је националнио културно благо основа стварања идентитета нације, јер узори из прошлости постају репери за садашњост.
– Рецепт за бољу слику Србије јесте да и буквално и фигуративно копамо за бољом прошлошћу и да вучемо свет за рукав да би нас приметили. Уколико се не оглашавамо, нико неће ни чути за нас. Често ми приговарају да идем по иностранству нудећи историју Србије као трговачки путник. Али то је нужност, јер ако они неће код нас – ја морам код њих.
Грдне је паре ова држава издвојила за откривање наше величанствене прошлости, које нема чак ни у научним зборницима. Открића су узалудна када чаме у депоима док на њих поново пада столетна прашина. Зашто смо онда уопште било шта тражили, није ваљда да угодимо сујетама кабинетске научне елите – пита се проф др Кораћ.
Поред тога што на „википедији“ могу да сазнају да је реч вампир српског порекла, ретко који странац зна да је легенда о ходајућем мртваку који пије крв, заправо из Србије.
Вампири су данас постали прави феномен поп културе широм света, али се углавном везују за суседну Румунију.
Држава до сада никада није уложила новац ни у промотивну књигу, која би објединила све највеће историјске догађаје и личности, а изостаје и сарадња са туристичким савезима и организацијама. С друге стране, Хрватска је са минимумом научних чињеница недавно наравила најскупљу и врло гледану серију „Хрватски краљеви“ за „Хистори“ канал, али је и улазак у ЕУ прославила са Николом Теслом и Ивом Андрићем као „хрватским брендовима“.
– Нимало ми не смета што је Хрватска направила ту серију, али ми страшно смета то што поред толико историје, добрих историчара и режисера нисмо ништа слично урадили. Зашто наша држава не стане иза таквих националних пројеката – категоричан је Кораћ
– Такође и сваки појединац мора да ангажује да би заживео прави имиџ о Србији. Појединци не мењају свет, али иницирају промене и ми морамо да васпитавамо младе људе у том смислу. Наравно, за то је неопходна свест државе да јој је потребна паметна елита.
Проблем негативне слике коју су Срби створили о самима себи и коју преносе на свет узроковала је неморална елита, сматра др Слободан Вуковић, управник центра за Социолошка истраживања у Институту друштвених наука. Он истиче да део српске политичке сцеене и данас користи фразе које је употребљавала Аустро-угарска и Коминтерна, а које су Србију стигматизовале као хегеомонистичку, захтевајући њено распарчавање.
– Део српске елите, нарочито она која је дошла после 5. октобра, гледа Србију очима њених непријатеља. То није чудно ако се зна да је углавном реч о „деци комунизма“, која у глави и даље живе у Брозово време. Нормално је да такви људи немају никакав однос према националном интересу, а камоли о презентовању Србије – истиче Вуковић.
Наш саговорник наглашава да су за лоше брендирање земље одговорне политичке елите, инсталиране у култури и науци, које су и изградиле каријере тако што су на сваком кораку омаловажавали Србе и Србију.
– Није реч само о политичкој већ и о такозваној научној елити, која је америчком професору Мајклу Волцеру дала почасни докторат Универзитета у Београду, иако се жестоко залагао са НАТО агресију 1999. године, на шта је подсетио и на свечаности. Како онда очекивати од таквих људи да брину о слици Србије у свету, да промовишу Лепенски вир, Немањиће, српске научнике попут Николе Тесле и Милутина Миланковића или Гаврила Принципа и остале хероје из српске историје – пита се др Вуковић.
Србија је, између осталог, ове године заборавила да обележи девет векова од рођења Стефана Немање, утемељивача српске државности, али и херојску смрт последњег римског цара Константина Драгаша Палеолога, чија је мајка била српска принцеза Јелена Драгаш. Он је погинуо 1453, у последњем јуришу бранилаца Констнтинопоља на турску хорду која је опседала престоницу Источног римског царства.
Такође, још се чека буџет за предстојећу прославу два века Његоша, док је недавно у Србији поново стидљиво обележен Теслин рођендан. Чак је и бивши голман енглеске фудбалске репрезентације, чувени Дејвид Џејмс, који је пре неколико дана обишао Теслин музеј у Београду, прокоментарисао: „мали и скроман простор за тако великог човека“.
(Новости)
