Pročitaj mi članakUlični umetnik Zoran Ilić zvani Tambura, jedan od muzičara Knez Mihailove sa najdužim stažom, jedva je uspeo da izbegne desetodnevni zatvor zbog nastupa na javnoj površini bez dozvole, zahvaljujući donacijama za novčanu kaznu. Međutim, njegovim problemima nije kraj, jer je reč tek o jednoj od preko dvadeset istih kazni, zbog kojih bi mogao da završi na robiji dužoj od 200 dana.
Дуже од деценије његови тонови испуњавају центар Београда. Неко таленат награди, други су равнодушни, али има и оних којима музички програм на улици смета. Поготово ако нема званичне дозволе за њега.
Printscreen N1
„Један комунални полицајац написао ми је преко 100 пријава у задњих годину дана. Пошто сам ухватио штос да их снимам, он ми не прилази, већ из кафића пише, има моје личне податке, пошто је стотину пута писао, пошаље суду и суд ми пошаље пресуду да морам да платим десет хиљада, имам рок три дана“, каже Илић.
Улагао је жалбе, међутим, као и за гитару, ни за њих није било слуха, без обзира на тешко материјално стање и чињеницу да је члан Удружења композитора Србије и да је професионални музичар већ 40 година.
Управо на локацији у Кнез Михаиловој, Тамбура је примио највише прекршајних пријава којих је, према његовим речима, било укупно 140.
Новчане казне које износе неколико десетина хиљада динара, није могао да плати јер новца нема, а објашњава – био је приморан да пекршаје понавља због тога што су му улични наступи једини извор прихода.
Пре месец дана стигао му је налог за Падинску скелу, али су га спасили пријатељи, који су прикупили новац за плаћање једне казне, претходно преиначене у затворску.
„Ја сам платио ову једну казну, али имам још 21 и бојим се да ћу… ја једноставно нећу имати новца да платим. Неће моћи сваки пут другари да ми уплаћују. И бојим се да ће ми узети гитару, да ће ме ухапсити, 21 пут по десет дана затвора, то је 210 дана затвора, зашто? Зато што сам свирао“, пита се Илић.
Осим од затвора страхује и да му извршитељи одузму оно мало што има.
„Узели би ми гитару, појачало, ноте што имам… више немам ништа, телевизор… немам ништа друго“, истиче Илић и додаје да живи као подстанар.
У градском Секретаријату за послове одбране, ванредних ситуација, комуникације и координацију односа са грађанима кажу – прошле године није било аудиције, већ су важила одобрења за наступање издата три године раније, те да је 2016. Илић добио просечну оцену 5,34, што је недовољно за извођење програма у Кнез Михаиловој. А како је изгледала последња аудиција?
„Аудиција су четири, пет ‘ријалити’ новинара, један класичар и два комунална полицајца. Они стоје, они се разумеју у музику и ја сад дођем на пример, они ме прекину после 20 секунди, кажу ок, добро је и шта си ти могао, још ниси ни почео да свираш они те прекину“, објашњава Илић.
У Граду не одговарају која је сврха писања више од 100 прекршајних пријава против некога ко није имао ни првих неколико казни да плати, и коме од привременог заузећа два метра квадратна зависи егзистенција.
Тамбури то није јасно, али једно јесте – не враћа се у Кнез Михаилову ни да му плате хиљаду евра.
Од тога је одступио, објашњава, само за потребе снимања прилога за нашу телевизију.
